Сремски Карловци – Државни врх Србије, представници институција, као и организације српског народа из региона, обележили су у Сремским Карловцима 30 година од хрватске оружане акције „Олуја“, највећег етничког чишћења на тлу бивше Југославије, током које је, према званичним подацима, протерано преко 250.000 Срба, а убијено више од 2.000 лица, углавном цивила.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић поручила је да се Србија, са болом и достојанством, сећа страдања и прогона сународника из Крајине.
– Не заборављамо, јер ово није само питање прошлости, већ и одговорности да обезбедимо истину, правду и трајно сећање на све невине жртве. Нека им је вечна слава и хвала – навела је Брнабић.
Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић истакао је да је „Олуја“ била организовани погром који Срби неће и не смеју да забораве.
– Прошле су три деценије од егзодуса српског народа из некадашње Републике Српске Крајине. Сваке године овим комеморативним скупом чувамо сећање на њих – поручио је Дачић.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали рекао је да Србија, иако окренута будућности, не сме да заборави историју свог народа.
– Три деценије од злочиначке акције „Олуја“ наша су обавеза да се страдали и прогнани никада не забораве. Само снажна, јединствена Србија, која гради, ради и напредује, може да буде гарант мира и стабилности – рекао је Мали.
Министарка без портфеља Татјана Мацура нагласила је да су бројке страдалих и прогона цивила на Петровачкој цести и другим локацијама трагично подсећање колико је људски живот драгоцен, а рат разоран.
– Катастрофалне демографске последице се виде и данас. У појединим крајевима где су Срби некада чинили већину, број новорођене деце је пао за преко 80 одсто. То није слика успеха, већ трајне пустоши – истакла је Мацура, нагласивши да култура мира почиње поштовањем сваке жртве и осудом сваког злочина.
Председник центра „Веритас“ Саво Штрбац указао је на шокантне податке – међу 1.903 идентификоване жртве, чак 1.247 су били цивили, од чега 564 жене, највећим делом старије од 60 година.
– То је највећи проценат цивилних жртава у односу на укупан број страдалих у ратовима на простору бивше Југославије. У питању је очигледан ратни злочин, а његове последице се осећају и данас – навео је Штрбац, упозоравајући на „тихи егзодус“ Срба из Хрватске који се наставља и после њеног уласка у ЕУ.
Он је додао да је циљ хрватске политике деведесетих, који је артикулисао тадашњи председник Фрањо Туђман, био да Срби буду сведени на мање од три одсто становништва, што се данас практично и догодило.
Povezani tekstovi
