D.I.C. Veritas

Политика, 04.09.2022, ПОСЛЕ ОСУЂУЈУЋЕ ПРЕСУДЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА – Преселио се у Турску уместо у затворску ћелију

Како се десило да Сакибу Махмуљину, под чијом командом су били муџахедини, напусти БиХ и оде, наводно, на лечење Некадашњи ратни командант корпуса у ком су били муџахедини:

Бањалука – Још није разјашњено како је осуђеном ратном злочинцу Сакибу Махмуљину пошло за руком да напусти БиХ и оде у Турску где се наводно преселио ради лечења уместо да заврши у затворској ћелији где је требало да буде смештен од априла ове године, после изрицања осмогодишње казне затвора због злодела над Србима.

Након што је недавно примећено да Махмуљин није у затвору, а да га нема ни у земљи, из Суда БиХ су обећали да ће испитати околности како је осуђеник успео да напусти Босну и Херцеговину. Првобитно образложење било је да су Махмуљинови адвокати обавестили суд о одласку њиховог клијента на лечење у иностранство, али је то урађено наводно тек након што је некадашњи муслимански војсковођа умакао преко границе. Суд БиХ му претходно није изрекао меру забране кретања.

Члан одбора Скупштине РС за правосуђе Горан Селак рекао је за наш лист да правосуђе БиХ има двоструке стандарде у вези са утврђивањем кривице за ратне злочине.

„Србима се често изричу и мере притвора, а редовно различите мере забрана. Нејасно је зашто овакав приступ није примењен и према Махмуљину, посебно имајући у виду тежину злочина за које је осуђен. Нажалост, овакви поступци појединих представника правосуђа шаљу веома лошу поруку српском народу и буде сумњу у рад институција БиХ”, нагласио је Селак.

Бањалучки медији заинтересовали су се како напредује истрага о Махмуљиновом мистериозном „бекству” из земље.

Из Суда БиХ су новинарима пре неки дан одговорили да вештачење Махмуљинове медицинске документације још није завршено, јер је вештак којег је суд одредио да провери ове списе затражио достављање додатне папирологије.

Суд није желео да открива податке који се тичу здравственог стања осуђеног Махмуљина, ни садржај достављених налаза, јер је, како кажу, реч о поверљивим информацијама.

Бањалучки медији известили су да је из суда претходно наведено да та институција не може да распише потерницу и покрене процес екстрадиције Махмуљина из Турске, јер некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ у току кривичног поступка и све до његовог окончања нису биле изречене мере забране кретања.

Радојка Филиповић, председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила изјавила је за „Политику” да је Махмуљин још у априлу требало да буде иза решетака, али да се он слободно шетао и на крају наводно завршио у Турској. Породице српских жртава су то доживели као „инаћење и смејање у лице српским жртвама”.

„То је могуће у земљи у којој правосуђе не ради свој посао. Тачније, ради у бошњачком интересу и стога представља рак-рану ове земље”, казала је Филиповићева. Нагласила је да сарајевско правосуђе, као и раније хашко, процесуира само предмете ратних злочина где су жртве Бошњаци или Хрвати.

„Ако се и деси неки процес попут оног који је вођен против Махмуљина, епилог, као што видимо буде фијаско. Оптужени се углавном бране са слободе, током процеса утичу на сведоке и изричу им се смешно ниске казне. А на крају ни њих не одслуже”, констатовала је она.

Директор Центра за истраживање рата РС Милорад Којић навео је да се Суд БиХ понаша као саучесник у бекству Махмуљина.

„Они сада као вештаче ту документацију, а нису ни упутили захтев за издржавање затворске казне. То није ништа друго до мазање очију и покушај да се да алиби за останак у Турској, кроз нека, вероватно наручена, вештачења. Због тога очекујем да коначна одлука буде да Махмуљину здравствено стање не допушта да буде изручен и упућен на издржавање казне”, рекао је Којић.

Да се Сарајево неће помирити с пресудом против једног од својих највиших команданата осетило се када је Изетбеговићев СДА у осуди Махмуљина видео „неправду”. А да у БиХ нема воље да се на ратна злодела гледа изван оквира политике коментарисало се и када је Шефик Џаферовић недавно изјавио како иза Армије БиХ нису остајали масовни злочини и логори што је у српској и хрватској јавности схваћено као „негирање злочина”.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.