Комеморативни скуп одржан је пред рушевинама цркве Преображења Господњег у Медарима гдје су одмах на почетку “Бљеска” побијени скоро сви мјештани. Најстарија жртва имала је 88 година, а преживјеле су само двије дјевојчице, старе и шест и четири године, које су се сакриле, а онда их је спасио хрватски војник
Иове године је у спомен на жртве рата у западној Славонији од 1991 до 1995. године у Окучанима у суботу, 2. маја, у храму Светог великомученика Димитрија након литургије служен и молитвени помен. Пред бројним окупљенима литургију је служио протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић уз саслужење више свештенства, док је молитвени помен страдалима служио протојереј Драган Гаћеша.
Одана је почаст испред спомен крста посвећеног свим недужним жртвама страдалима од 1991. до 1995. године на овом подручју. Међу окупљенима су били саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков, замјеник начелника опћине Окучани Синиша Мартиновић, предсједници ВСНМ-ова Бродско-посавске и Пожешко-славонске жупаније Зоран Ратковић и Милан Козловић, у има СНВ-а Никола Ивановић, бројни активисти мањинских вијећа и српских организација, као и представници Генералног конзулата Србије у Вуковару, те мјештани. Антифашисте је, осим предсједнице УАБА Пакрац-Липик Ане Романић, представљао и потпредсједник САБА РХ Лазо Ђокић.
Комеморативни скуп одржан је пред рушевинама цркве Преображења Господњег у Медарима. У том су селу прије 31 годину, 1. маја 1995., одмах на почетку акције “Бљесак”, побијени скоро сви мјештани. Од 24 затечена српска цивила убијено их је 22, од којих 12 жена и троје дјеце, међу којима дјечак од 11 година те дјевојчице од седам и осам година.
Најстарија жртва имала је 88 година, а преживјеле су само двије дјевојчице, сестре Звјездана и Слађана, старе и шест и четири године. Оне су се прво сакриле, а онда их је спасио један хрватски војник који их је са суборцем пребацио на сигурно.
Међу убијенима је седам чланова породице Вуковић, а њихову трагичну судбину тада дјевојчице Радмила и Мирјана избјегле су само зато што су тог дана биле код родбине у Босни и Херцеговини.
Масакр у Медарима један је у мозаику ратних злочина почињених почетком маја 1995. Иако је у годинама које слиједе идентифицирана већина побијених, укључујући и све чланове обитељи Вуковић, за тај злочин нитко није одговарао нити је подигнута оптужница, као уосталом ни за друге злочине почињене у “Бљеску”, на што годинама упозоравају СНВ и Доцумента.
Иако је то подручје било означено као сектор Запад, под заштитом УН-а, оно је нападнуто па је, осим великог броја погинулих и несталих, забиљежен и масовни егзодус становништва да би се тек касније вратио мањи број избјеглих. Процјене су да је од 1991. до 1995. прогнано око 75 хиљада Срба из Западне Славоније.
Осим масакра у селу Медари, током “Бљеска” забиљежено је више напада на избјегличке колоне, о чему су у низ наврата писале и Новости. У раним послијеподневним сатима 1. маја два пута је нападнута избјегличка колона код Новог Вароша. Отприлике у исто вријеме нападнута је и колона на подручју Бијелих Стијена, док су предвечер избјеглице нападнуте и код села Бенковац.
У нападу на збјег на ногометном игралишту у селу Шеовица, код Пакраца, живот су између осталих изгубиле седмогодишња Бранка Крајновић и 15-годишња Милка Босанац. Милкина мама је рањена и касније је подлегла озљедама, док је њен тата убијен у злочину почињеном још 1991. у Граховљанима. Због тога су представници српских организација и антифашисти отишли и у Шеовицу одати почаст жртвама.
Број страдалих и данас је предмет спорова. Према подацима Документацијско-информацијског центра “Веритас”, у војној операцији “Бљесак” погинуле су и нестале 283 особе српске националности, међу којима има 57 жена и 12 малољетника, од којих је осморо млађих од 14 година. Годинама након акције, велик број особа водио се као нестао, а потраге за посмртним остацима су се наставиле.
Службени хрватски подаци говоре о 185 смртно страдалих и несталих у Бљеску, од којих су 127 били припадници српских јединица, а 58 цивили, међу којима и шестеро дјеце.
Кад се 1. маја у Окучанима обиљежава побједа српске жртве се, барем што се тиче војног и цивилног врха, не спомињу ни једном једином ријечју. Шутња “кваре” српски представници, СПЦ и антифашисти, а некажњавање злочина остају значајка ове акције.
