U dogovoru smo sa Desničinim potomcima da se sva Kola edicije promovišu u Kuli Janković Stojana u Severnoj Dalmaciji, na porodičnom imanju i najznačajnijem srpskom kulturnom spomeniku tog kraja
Vladan Bajčeta, naučnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, posvetio je knjigu „Non omnis moriar, O poeziji i smrti u opusu Vladana Desnice” (u izdanju pomenutog instituta), ovom velikom srpskom piscu iz Hrvatske i njegovoj zbirci „Slijepac na žalu”. Sada priređuje Desničina Sabrana dela, u izdanju Narodne biblioteke Srbije, koja će uključiti i do sada neobjavljena Desničina dela iz ostavštine. „Desničina umetnička vizija smrti u Galebovom ’sedefastom odsevu za veđama’ primiče ga po vrsti metafizičke slutnje i jezičkoj snazi njenog uobličenja najvišim literarnim izrazima ontološkog optimizma. Sve ukazuje na to da Desničin opus nije tek jedna književno zaodenuta proklamacija određenog pogleda na svet, odnosno na značenje smrti koja je u njemu sveprisutna, već prevashodno artističko savladavanje i tih sadržaja, kakvi su se u određenim fazama piscu sami nametali”, piše Bajčeta.
Posle vaše knjige posvećene Desničinoj poeziji, priređujete njegova Sabrana dela. Kako je došlo do saradnje sa Narodnom bibliotekom Srbije, kako je osvešćena potreba za ovim projektom?
Simbolički se udesilo da sam na dan dodele prve književne nagrade, koja nosi ime Vladana Desnice, a dodeljuje je Narodna biblioteka Srbije, u neformalnom razgovoru, nakon ceremonije, predložio upravniku te institucije Vladimiru Pištalu da priredimo Sabrana dela našeg velikog pisca. Predlog je oberučke prihvaćen, ubrzo nakon toga napravljen je koncept izdanja, koji sam već u naznakama imao na umu, i već krajem godine završen je tehnički deo posla oko dogovora dinamike rada, osmišljavanja vizuelnog identiteta knjiga i ostalih pripremnih radnji. Ako prilike dozvole da se naša zamisao ostvari onako kako smo planirali, biće to prvi put da imamo Desničin celokupni opus obavljen u Beogradu i uopšte u Srbiji, a takođe i autorova najpotpunija Sabrana dela od svih dosadašnjih izdanja slične vrste.
Koja su prva izdanja, u koliko knjiga i kojom dinamikom će izlaziti naredna?
Komplet će imati devet knjiga, a vreme je „namestilo” i drugu podudarnost da svake naredne godine budu objavljena po tri toma (godina 2023, 2024, 2025), kako bismo na 120. godišnjicu piščevog rođenja mogli dovršiti celokupan projekat. U dogovoru smo sa Desničinim potomcima da se sva Kola edicije promovišu u Kuli Janković Stojana u Severnoj Dalmaciji, na porodičnom imanju i najznačajnijem srpskom kulturnom spomeniku tog kraja, gde je Desnica i sahranjen, a koji je oplemenjen i činjenicom da je veliki deo piščevog opusa upravo i stvoren na tom mestu.
Vaša studija „Non omnis moriar” pokazuje da Desničina poezija predstavlja motivsko i idejno saglasje sa njegovom prozom. Zbog čega je bila zapostavljena u odnosu na njegovo prozno stvaralaštvo?
Desničina poezija, kakav je slučaj sa mnogim velikim piscima koji imaju jedno tako istaknuto delo kao što su „Proljeća Ivana Galeba”, konvencionalno rečeno, jedan hrast ispod kojeg bilo šta drugo teško raste, deli sudbinu ostalih izdanaka njegove literature. I dalje se ne vide dovoljno ni „Zimsko ljetovanje”, ni Desničine izvanredne pripovetke, pa tako ni pesme, među kojima ima, u najmanju ruku, natprosečnih. Paradoks je u sledećem: najlepše stranice „Proljeća Ivana Galeba” su pesme koje je Desnica iz jedine za života objavljene lirske zbirke „Slijepac na žalu” ugradio u svoj veliki roman, a gotovo niko ih danas ne čita niti ceni autonomno. Međutim, pisac ih je ipak objavio i u tom obliku. Možemo zaključiti prostom jednačinom da ili on nije dovoljno znao šta radi kada ih je i tako publikovao, ili da mi nedovoljno pažljivo čitamo. Čini mi se da je ipak ovo drugo u pitanju.
Nova Sabrana dela Vladana Desnice ukazuju i na nove pristupe njegovoj književnosti. Kako danas čitati ovog pisca?
Sabrana dela uvek predstavljaju, ili bi trebalo, ne samo neku vrstu izdavačkog uramljivanja značajnih književnih opusa, već i podsticaj za nova otkrića i spoznaje o piscu. Evo naslova koje će sadržavati Desničina Sabrana dela: „Zimsko ljetovanje”, „Pripovetke”, „Proljeća Ivana Galeba”, „Slijepac na žalu/Ljestve Jakovljeve/Koncert”, „Kritike”, „Ogledi”, „Pronalazak Athanatika/Zasluženi odmor”, „Pisma/Intervjui”, „Knjiga o Desnici”. Kao što vidite, tu su pored poznatih radova, i tek otkriveni tekstovi poput pripovedaka iz ostavštine („Zasluženi odmor”), prepiske i publicistike („Pisma/Intervjui”), ali i izbor iz kritičko-naučne recepcije, koji će pratiti i opsežna priređivačka studija sa obiljem dokumentarnog materijala („Knjiga o Desnici”). Desnica je bio romansijer, pripovedač, pesnik, esejista, književni i pozorišni kritičar, dramski pisac, scenarista, prevodilac, urednik i u svim tim domenima dao je vrhunske rezultate. Iako mu životne okolnosti neretko nisu išle naruku u pogledu literarnog rada, Desnica se, ovako predstavljen, ukazuje kao jedan od najraznovrsnijih, najkompletnijih i vrednosno najujednačenijih srpskih pisaca 20. veka.
Zbog čega je sve Desnica naš moderni klasik i autor koji pripada evropskoj i svetskoj književnosti?
Kada ga postavimo u kontekst literature nadnacionalnih okvira, odgovor se nazire lakše nego što se to na prvi pogled čini. Ukoliko osmotrimo „Proljeća Ivana Galeba” u krugu reprezentativnih dela njegove epohe zapadnoevropskog podneblja, vidimo da taj roman, sameren sa najmarkantnijim ostvarenjima pisaca poput, na primer, Itala Zveva, Hermana Broha, Margerit Jursenar i drugih autora srodnog senzibiliteta, poetičkih koncepcija, tema i slično, sasvim prirodno pripada obzoru ovih opšteuvaženih literarnih vrednosti, u kojem, međutim, ne uživa pripadajuće mesto.
Ni u čemu književno-umetnička, pa ako hoćemo i filozofska supstanca „Proljeća Ivana Galeba” ne zaostaje za delima kakva su „Zenova savest”, „Vergilijeva smrt” ili „Hadrijanovi memoari”. Naprotiv, u ponečemu, da ne kažemo u mnogo čemu ih nadilazi. Možete li da zamislite nekoga ko izvorno čita ove knjige u Beču, Parizu ili Rimu da ne bi našao slično ili veće zadovoljstvo, pa čak i oduševljenje za onakvu vrstu poetsko-misaone istančanosti kakvu poseduju Galebove refleksije? Desnica nije imao mnogo sreće sa prevodima za svoga života, a kasnije još manje. To je delom i stvar kulturne politike, pa stoga nikada nije kasno na tome dodatno poraditi. Ako ova Sabrana dela makar i delimično tome doprinesu, eto još jedne njihove koristi.
Marina Vulićević
Povezani tekstovi
