Од 948 насеља у којима су према попису из 1991. године већину чинили Срби, више од 170 било је потпуно испражњено или је у њима живело мање од десет становника у време пописа 2011. године, показују резултати истраживања Мирослава Здравковића
Републику Хрватску у грађанском рату 1991–1995, али и у претходне две деценије после завршетка оружаних сукоба, напустило је више од 400.000 Срба, а од 948 насеља у којима је српски живаљ чинио већину у време пописа 1991. године, више од 170 је потпуно испражњено или у њима живи мање од десет становника.
До ових резултата дошао је економиста Мирослав Здравковић, главни уредник портала „Макроекономија”, који је је у свом демографском истраживању утврдио да су највећа исељавања забележена у великим градовима и на локацијама у близини фронта, окруженим већински хрватским местима.
Смањење броја Срба у највећим градовима Хрватске 1991-2011. График: Политика
– Увид у појединачне податке отежава чињеница да на попису из 2011. у Хрватској није бележено колики је удео које националности по селима и насељима, већ само у целим општинама и жупанијама, што је генерална препорука ЕУ. Због тога смо могли само да упоредимо број становника. На основу тога утврдили смо да су 32 села у којима су Срби чинили већину 1991. потпуно испражњена, мада треба напоменути да су ту углавном били старији мештани, чији би се број донекле смањио и без рата. Али зато у сваком од 143 насеља у којима је пре 1991. живело укупно 10.969 људи, а од тога 10.265 Срба, данас има мање од 10 житеља – истиче Здравковић за „Политику”.
Уредник „Макроекономије” каже да је истраживао пре свега на основу података Савезног завода за статистику („Национални састав становништва СФРЈ”) и хрватског Државног завода за статистику. Поредећи те изворе дошао је до податка да је у збиру Хрватска, према попису из 2011, имала тачно 511.034 житеља мање него 1991. Укупан број Срба од 1991. до 2011. смањен је за 380.032 (са 581.663 на 201.631), али је за 131.002 (са 152.803 на 21.801) смањен и број Југословена из 1991.
– Уколико искључимо део Хрвата који се пре 24 године изјашњавао као Југословени и демографски пад који би се догодио и без ратова, долазимо до податка да је више од 400.000 Срба исељено. Не би требало заборавити и да се на попису 2011. први пут појављује чак 16.647 Хрвата православне вероисповести – тврди Здравковић.
Осим већински српских насеља која су испражњена, он каже да не би требало заборавити ни средине у којима је данас приближно исти број житеља као и пре две и по деценије. Али су уместо расељеног српског живља данас ту већина Хрвати који су, како објашњава Здравковић, стигли из других крајева, углавном пошто им је понуђен посао у јавном сектору.
– Најилустративнији је пример града Книна са околином. Ту је 1991. године живело 9.867 Срба, 1.660 Хрвата, 381 Југословен и 423 остала, а 2011. пописано је 11.612 Хрвата, 3.551 Србин, док остали чине два одсто, међу којима су најбројнији Албанци (41 особа). При томе, опет због система пописа, не знамо колико је тачно по насељима учешће Срба и могуће је да их је велики број остао концентрисан у једном или два предграђа, а да су из свих осталих делова општине потпуно исељени – додаје Здравковић.
Као примере места где није у толикој мери смањен број Срба у Хрватској, уредник „Макроекономије” наводи локације „у дубини” територије где није било окршаја и отпора у току грађанског рата.
– Постоје удаљенија насеља на граници са Словенијом или Мађарском која су још у време Хабзбуршке монархије настанили досељеници из данашње централне Србије, што се види по називима, као што су Моравци или Хомоље. Мање Срба исељено је из села на самој граници Хрватске и Републике Српске, где није било директног сукоба са припадницима ХВ-а. То је један од разлога што је хрватски став данас да су српске јединице саме повеле своје становништво и да оно није протерано. А одбацују могућност да је то становништво, заправо тако спасавано, под претњом одмазде на оним местима где су вођени окршаји – закључује Здравковић.
——————————————————————————————-
Пријатељ Сашко Гешовски и спаситељ – словеначки официр
Мирослав Здравковић пред почетак рата 1991. био је у саставу ЈНА у Сплиту и каже да му је, уз двојицу Бошњака, најбољи пријатељ био Сашко Гешовски, који је убијен на демонстрацијама 6. маја 1991.
– „За длаку” сам избегао да будем једна од жртава мучења у „Лори”, јер ме је три дана пре истека војног рока пустио мој официр Оскар Пахоле, Словенац који је раскрстио са братом и оцем након рата у родној републици и вратио се у ЈНА, а онда је након Хрватске био прекомандован на Космет. Тако сам се вратио у Србију са парчетом папира, на коме је Пахоле написао: „Одслужио војни рок. Одслужио резерву”, дочарава Здравковић.
Овај економиста додаје да је без обзира на оно што је видео у Хрватској био противник бомбардовања Вуковара, а касније и Сарајева, као и „других насиља учињених у српско име”.
– Увек ме зачуди могућност постојања расиста и шовиниста у Србији. Мислити да је српски народ бољи од било ког другог народа оправдава све злочине почињене над српским народом – поручује Здравковић.
Н. Белић
објављено: 05.08.2015.
Povezani tekstovi
