Саосећамо са свим породицама страдалих у етничком чишћењу које има све карактеристике геноцида. Они су након свега нашли своје две домовине – Српску и Србију, истакао је Синиша Каран
Бањалука – Дан када су 4. августа 1995. године стотине хиљада Срба из Републике Српске Крајине у колонама кренуле да спас потраже у избеглиштву, бежећи од удара хрватске војске потпомогнуте снажном логистичком и обавештајном подршком западних земаља, Република Српска обележила је као дан жалости.
Као знак сећања на страдале, у Новом Граду огласиле су се сирене за узбуњивање, на месту где је у августу 1995. године, после првобитног застоја, колона од више од 100.000 српских цивила прешла Уну и стигла на територију Републике Српске. Сирене су се огласиле и у другим градовима Српске.
У акцији која је у Хагу оквалификована као етничко чишћење, а од бројних светских експерата као злочин са елементима геноцида, протерано је више од 220.000 људи са подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.
На Централном спомен-обележју погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у Бањалуци јуче су положени венци. Венце су положили председник Републике Српске Синиша Каран, председник Народне скупштине Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и директор Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац.
Претходно је у Храму Христа Спаситеља служен парастос за убијене Србе у „Олуји”. „Након више од три деценије саосећамо са свим породицама и потомцима страдалих у етничком чишћењу Хрватске од Срба, које има све карактеристике геноцида. Они су након свега нашли своје две домовине – Српску и Србију”, изјавио је Каран. Он је истакао да је страдање крајишких Срба доказ важности постојања сопствене државе, наводећи да „само народ који има своју државу неће доживети такав егзодус и етничко чишћење”.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да су Срби увек били спремни да најскупље плате слободу јер су знали да живот без ње не вреди, истакавши да је тај дан посвећен и генерацијама које долазе као важна лекција о животу на овим просторима, где никада није било лако бити Србин, нити свој и слободан. Она је новинарима рекла да Републику Српску Крајину нико не може ни након 31 године да одузме Србима јер су је они понели са собом.
Уочи обележавања испред Храма Христа Спаситеља отворена је изложба „Да се не заборави – гранатирање Хрватске војске на избегличке колоне на Петровачкој цести и Сводни”, аутора Јанка Велимировића из „Веритаса”. У Парку ослобођења приказан је и документарни филм Тихане Бајић „Петровачка цеста”.
На комеморативној академији „Да се не заборави – марама плава”, одржаној у понедељак увече, Саво Штрбац је оценио да окидач за велики крајишки егзодус није била само војна надмоћ хрватских снага, већ и страх становништва од онога што би могло уследити у непосредном контакту са војницима. Сценаристкиња документарног филма „Олуја, колона која траје вековима” Наташа Дракулић рекла је да је поносна што је преживела егзодус, додајући да је Бањалука била први град у којем су Крајишници спознали да су се извукли. „То је град мира и ја му се увек враћам као својој другој кући. Морамо сви заједно, кроз генерације, радити да се наше страдање не заборави и да ту причу преносимо даље, па цена нека буде каква буде”, истакла је Дракулићева.
Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић поручио је да је ове године први пут одлучено да град званично обележи овај историјски тежак, мучан и трагичан догађај – један од најтрагичнијих у целом трагичном веку за српски народ.
Министар унутрашњих послова Српске Жељко Будимир подсетио је да је и сам био дете из колоне, наводећи да су, након Срба са Косова и Метохије, Личани, Кордунаши, Банијци, Славонци и Сремци међу најстрадалнијим деловима српског народа. „Република Српска Крајина је велика опомена погрешних српских политика тих година и подела које су се десиле”, рекао је Будимир.
М. К, oд нашег сталног дописника
