D.I.C. Veritas

Политика, 09.02.2019, Саво Штрбац: Операција Перућа

У Хрватској се 28. јануара свечано и на високом нивоу обележава догађај под називом “Операција Перућа”. Српска јавност је за догађај на Перући могла да дозната једино из медијских извештаја са праћења суђења пензионисаном генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, завршеног крајем новембра прошле године неправоснажном пресудом којом је осуђен на девет година затвора због ратног злочина над цивилним становништвом, уз обавезу да Хрватској електропривреди (ХЕП), у року од четири године по правоснажности пресуде надокнади штету у износу од око 17,5 милиона евра. Терети се да је 28. јануара 1993. “као комадант 221. моторизоване бригаде 9. книнског корпуса ЈНА и свих пограничних јединица српске паравојске (тзв. милиције војске САО Крајине), као подређени Ратку Младићу и Мили Новаковићу (обојица у одсуству оптужени за исти догађај), наредио активирање 30 тона експлозива којим је урушена и оштећена брана Перућа”.

Politika, Savo Štrbac: Operacija Peruča, 29.02.2019. Foto: Screenshot

Председавајући претресног већа, судија С. Лозина, у усменом образложењу пресуде,  између осталог, навео је и ово: “Ђукић је испланирао и организовао рушење бране с циљем потапања подручја Сиња, Триља све до Омиша на којем живи око 50.000 становника… Рушење бране и трагедију која је претила потапањем великог подручја спречили су радници ХЕП-а”. За овај исти догађај од истог суда 1997. правоснажно су осуђена 39 припадника ЈНА и СВК (12 у присуству), на укупну казну од 526 година затвора.

Брана Перућа је насута брана на реци Цетини саграђена 1958. године, чија је намена  стварење акумулације воде за рад хидроелектране те решавање проблема поплава низводно од бране. Иначе, брана је дуга 467 м, висока 67 м, волумена 925 кубних метара, док је акумулација дуга 15 км , запремнине преко 565 милијуна метара кубних. Хидроцентрала истог имена саграђена је1960, јачине око 48 МW (након реконструкције око 60 МW).

Српске снаге су од  септембра 1991.  брану држале под својом контролом, што је на хрватској страни, због могућности минирања бране и изазивања поплавног таласа огромне снаге, изазивало страх, тим више што се таква могућност и спомињала приликом неких преговора. Доласком УНПРОФОР-а у првој половини 1992, супростављене снаге су се повукле 10 км од линије раздвајања, а припадници заштитних снага распоредили су се и на самој брани и хидроелектрани, која у ратно време није ни производила струју,  што је на хрватској страни смањило страхове од евентуалног минирања и урушавања бране.

Према хрватској „Википедији“, „операцију  Перућа“ испровоцирали су покрети српских снага, који су у близини бране почели 27. јануара, да ће у знак одмазде због претрпљених губитака у акцији Масленица срушити брану, што су извиђачи ХВ-а на време уочили. Сутрадан у 10:15 часова српске снаге активирале су експлозив, постављен у току ноћи и онај који је постојао одраније, али брана, упркос тешким оштећењима, није попустила. Одмах након детонације, јединице ХВ-а су кренуле у нападна дејства и убрзо су овладале комплетним подручјем око бране.

Чињеница је да је брана минирана 28. јануара 1993. у јеку хрватске операције “Масленица” на Равне Котаре, који се налазе на супротној, западној, страни од Перуће. Чињеница је да су брану дан раније поново заузели припадници СВК, и да су, по казивању неколицине заробљених српских војника, довозили још експлозива на петнаестак тона који се од раније налазио у брани (о чему сведоче и припадници УУНПРОФОР-а који су је и обезбеђивали).

Без обзира на утврђења и закључке сплитског суда, верујем да планерима и минерима није била намера да минирањем бране изазову водени талас који би низводно опустошио подручје на којем је живело више десетина хиљада људи. Управо настала оштећења и упућују на закључак да су планери имали намеру да минималним оштећењем бране Хрватима пошаљу поруку да прекину нападна дејства на Равне Котаре.

 

 

Саво Штрбац, Документационо-информациони центар „Веритас“

Објављено у штампаном издању дневника „Политика“, 9. фебруара 2019.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.