Opštinsko državno odvetništvo u Osijeku podiglo je optužni predlog protiv izvesnog Ivana Cingela jer je 5. avgusta 2021. svojom objavom na „Fejsbuku”, „Čestit dan pobede nad etničkim nečišćenjem svima koji slave zločin”, „povredio osećaj dostojanstva branitelja i građana RH”
Nedavno mi je zapao za oko tekst pod naslovom „Uvređena Oluja” objavljen na portalu zagrebačkih „Novosti”. Iako naslov nisam dovodio u vezu sa hrvatskom operacijom pod tim imenom, koja je u avgustu 1995. „oduvala” preko 220.000 Krajišnika sa njihovih vekovnih staništa i „ugasila” oko 1.900 života, među kojima je bilo najviše starih i nemoćnih, ispostavilo se da je tekst zaista imao veze sa tom operacijom ali na jedan do sada nezabeležen način.
Opštinsko državno odvetništvo u Osijeku podiglo je optužni predlog protiv izvesnog Ivana Cingela jer je 5. avgusta 2021. svojom objavom na „Fejsbuku” – „Čestit dan pobede nad etničkim nečišćenjem svima koji slave zločin” – „povredio osećaj dostojanstva branitelja i građana RH”, da je svojim statusom izrazio „krajnje nepoštovanje prema svim onim građanima koji operaciju ‘Oluja', pored operacije ‘Blesak', smatraju odlučujućom i ključnom pobedom” te da je posebno sporno što je status objavljen na dan domovinske zahvalnosti, čime je autor iskazao nepoštovanje blagdana i „povredio osećaje dostojanstva velike većine građana, a naročito sudionika ‘Oluje'”, kao „i sve građane čijoj nacionalnoj ili društvenoj grupi isti pripadaju” koji, po autoru, nisu vredni dužnog poštovanja, premda i sam pripada toj grupi, na koji način je počinio prekršaj po članu 25. Zakona o suzbijanju diskriminacije.
Znajući da Hrvati dignitet „domovinskog rata” čuvaju kao „zenicu oka” – i ustavom i desetinama zakona i sa dve saborske deklaracije – upitao sam se ko je taj „odmetnik” koji se drznuo da tako nešto napiše i to na dvostruki državni praznik „dan pobede” i „dan domovinske zahvalnosti”.
Odgovor na to pitanje našao sam u novinama „Glas Slavonije” u članku „Za šefa Društva osječkih arhitekata proslava ‘Oluje’ je proslava zločina”, autora Tomislava Prusine, koje su ga zbog pomenute objave žestoko isprozivale i detaljno istražile njegov identitet. Radi se o diplomiranom inženjeru arhitekture i jednom od nosilaca predmeta Prostorno planiranje i zaštita okoliša na redovnom preddiplomskom stručnom studiju građevinarstva, koji je od 2019. godine na čelu osječkog Društva arhitekata te je i predstavnik u Skupštini krovnog Udruženja hrvatskih arhitekata. I politički je aktivan kao član osječke organizacije Radničke fronte, a 2020. je na parlamentarnim izborima bio nosilac liste koalicije stranaka Možemo, Politička platforma, RF, Orah, Zajedno za naš Zagreb u 4. izbornoj jedinici. Iz drugih izvora doznajem da je Ivan Cingel i pisac, esejista, saradnik mnogih portala i bloger.
Pročitao sam i član 25. iz pomenutog zakona koji glasi: „Ko s ciljem prouzročenja straha drugome ili stvaranja neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja na temelju razlike u rasi, etničkoj pripadnosti, boji kože, strahu, jeziku, veri, političkom ili drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, članstvu u sindikatu, društvenom položaju, bračnom ili porodičnom statusu, dobi, zdravstvenom stanju, invaliditetu, genetskom nasleđu, rodnom identitetu ili izražavanju i polnoj orijentaciji povredi njegovo dostojanstvo, kaznit će se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 kuna”.
Da li se u objavi gospodina Cingela stiču obeležja prekršaja, odnosno krivičnog dela, iz citirane odredbe?
Evo što kaže optuženi: „Tužilac to izokreće u tumačenje po kojem se ‘povreda nečijeg dostojanstva’ sastoji u nečijoj uvređenosti time što se ja usudim misliti drugačije od njega u stvari od koje radi svetinju. Jer neko smatra da mu je u osećaj osobnog dostojanstva kao serijska oprema ugrađeno da i svi drugi moraju razmišljati kao on – ako ne razmišljaju, vređaju njegovo dostojanstvo. To je po paralogičkoj strukturi zamene teza kao ono kada se neki vernici dozvoljavaju uvrediti na prizor ljudi koji pred posvećenim ikonama ne padaju na kolena poput njih, jer su si uvrteli da su svi dužni padati. Ukratko, stvar ‘Oluje’ postavljena je u status upravo parareligije” kaže Cingel za „Novosti”, pitajući postoji li negde napismeno u legislativi da se o „Oluji” mora imati tačno određen stav.
To Cingelovo pitanje vraća me u 2015. kada je tadašnji predsednik zagrebačkog Županijskog suda Ivan Turudić (sada sudija Visokog kaznenog suda), javno predlagao da se u hrvatski Krivični zakon „ugradi delo poricanja karaktera domovinskog rata” s propisanom kaznom od tri ili pet godina zatvora za teze poput onih da domovinski rat nije bio odbrambeni, da nije bila agresija nego građanski rat i da cilj „Oluje” i drugih operacija nije bilo oslobađanje nego etničko čišćenje.
Taj predlog sudije Turudića (sa sada) nije „ugrađen” u krivični zakon, ali se očito primenjuje u praksi tražeći analogiju u odredbama drugih zakona, pritom ne mareći za jedno od osnovnih načela krivičnog prava – načela zakonitosti u određivanju krivičnog dela i propisivanju krivičnih sankcija, poznato i kao princip nulum crimen nulla poena sine lege (nema krivičnog dela ni kazne bez zakona).
I Viktor Ivančić, poznati hrvatski novinar, humorista i pisac, ovom slučaju posvetio je svoju kolumnu pod naslovom „Mlazni progon” objavljenu krajem januara ove godine takođe na portalu „Novosti”, u kojoj kaže i ovo: „Smisao celog pothvata, međutim, savršeno je jasan: treba vratiti verbalni delikt u okvire redovne sudske prakse. Treba kriminalizovati misaona nedela. Treba odbaciti trice i kučine o slobodi govora i drugim demokratskim pravima, pribeleženim čak i u hrvatskom ustavu. Treba utvrditi paket ratnih mitova i legendi koje nije dopušteno skrnaviti u javnom opštenju. Treba, u najkraćem, policijskim i pravosudnim angažmanom učvrstiti i učiniti obavezujućim stanje duha kakvo u Hrvatskoj ionako odavno prevladava: patridiotizam”, dodajući da je i njegovo mišljenje identično Cingelovom: „Da, osim oslobađanja okupiranih teritorija, tokom ‘Oluje’ je provođeno etničko čišćenje. A i nakon nje, ubijanjem više stotina staraca srpske nacionalnosti. Da, bio je to ratni zločin. Pozivam policiju i tužilaštvo da odgovorno pristupe gornjoj tvrdnji i postupe po protokolu.”
Iz pomenutih tekstova doznajem i da je ročište u predmetu RH vs. Cingel pred osječkim Opštinskim sudom zakazano za 18. februar ove godine. Da li će i Ivančić biti optužen za javno izneseno mišljenje još se ne zna. Zbog identičnog mišljenja koje godinama iznosim i pronosim u svakoj prilici, koliko mi je poznato, još nisam optužen. Ali sam zbog tog mišljenja „persona non grata” u demokratskoj državi Hrvatskoj.
Politika, 10.02.2022, elektronsko izdanje
