Млади припадник граничне полиције у Товарнику, који има држављанства Хрватске и Србије, суспендован јер је примио позив за упис у војну евиденцију српског Министарства одбране
Загреб – Услови за стицање двојног држављанства разликују се у различитим земљама и у различитим комбинацијама земаља, али су тумачења такве „удвојене” припадности у неким срединама, иако неписана и незванична, врло доследна и ригидна. Србима у Хрватској који имају и хрватско и српско држављанство нико јавно то неће замерити, то је њихово право чијом конзумацијом не нарушавају ниједан пропис, ниједан закон. Али у пракси и у свакодневном животу има и неписаних закона и прописа.
Управо због њих многи припадници српске заједнице у Хрватској често и крију да имају српско држављанство. Управо на њих подсећа недавна ситуација у Вуковару, где је 21-годишњи младић, полицајац Полицијске управе вуковарско-сремске, удаљен из службе јер је прећутао да је позван у Војску Србије, како преносе хрватски медији. Полицајац је, како су потврдили и у полицији, на територији Републике Србије остварио контакт с припадницима војске, „ради преузимања позива за упис у војну евиденцију Републике Србије, а да о томе није обавестио свог непосредно надређеног руководиоца”.
„Полицијски службеник је тешко наштетио интересима службе и њеном угледу, а тиме је доведена у питање његова достојност за обављање полицијске службе”, навели су из Полицијске управе вуковарско-сремске.
„Полицијска управа вуковарско-сремска је на основу члана 12. Закона о полицији решењем удаљила из службе 21-годишњег полицијског службеника који је распоређен у станицу граничне полиције Товарник, а против њега је покренут дисциплински поступак због теже повреде службене дужности”, рекао је портпарол ПУ вуковарско-сремске Драгослав Живковић.
Иако је највероватније реч о изолованом случају, који је забележен још 7. новембра прошле године, ипак је ових дана побудио велику медијску пажњу, управо због ионако осетљивих и климавих односа две националне заједнице. Највећу пажњу хрватске јавности изазвало је питање како је могуће да држављанин Хрватске може уопште да добије овакав позив из Србије.
„Ми као припадници српске заједнице имамо различите везе са Србијом, неко јаче, неко слабије – кроз образовање, кроз решавање радноправног статуса, кроз остваривање различитих права, кроз држављанство и слично. Тако је могуће да смо се нашли и у различитим евиденцијама у Републици Србији, које могу бити мање или више ажуриране. Нисам чуо да је то нека генерална појава и да је још неко добио сличан позив. Могуће је да је реч о неком рутинском поступку државног тела због неке евиденције у којој се нашао тај младић и он је последњи који сада треба да трпи неку штету у Републици Хрватској за своју егзистенцију или за свој радноправни статус. Ако то јесте некакав проблем и постоји евентуални основ за правно поступање, то треба решавати билатерално између држава”, каже за „Политику” Срђан Милаковић, председник Демократског савеза Срба и вуковарски градски већник.
Он сматра и да припадници српске заједнице у Хрватској или пак припадници хрватске националне мањине у Републици Србији не би требало да трпе штету у оваквим ситуацијама.
„Погрешно би било да се строгоћа закона ломи преко тог момка и преко његовог живота. Ово није свакодневна ситуација у којој је тај младић могао знати како да се постави, нити имамо доказе да је заиста имао намеру да наруши правне прописе Хрватске”, додаје Милаковић.
„Не треба кроз то доводити у питање наше право да имамо везе и односе с Републиком Србијом и да показујемо симпатије према њој или доводити у питање наш патриотизам, то је право свакога од нас и одлука свакога од нас у којој мери ће то одржавати”, закључује Милаковић.
Питали смо и друге представнике Срба у Вуковару јесу ли упућени у недавни инцидент. Међутим, многи су били изненађени овом вешћу.
„Не знам о томе ништа, чули смо у медијима, али немамо сазнања о томе, нити тог дечка знамо, иако знамо сву нашу полицију”, кратко је за „Политику” прокоментарисао Срђан Колар, председник вуковарске организације Самосталне демократске српске странке, и подсетио да им је ових дана један други проблем у фокусу интересовања.
Наиме, православни Божић у Вуковару ове године локални Срби су дочекали уз још неке „непријатне” вести. Након што је на самом крају прошле године Градско веће Вуковара донело одлуку да овдашњим Србима и формално ускрати право на равноправну употребу српског језика и писма, и то брисањем одредбе у градском статуту која је ово право прописивала, многи су постављали питање како ће се ова измена примењивати у пракси. У јавном простору ћирилица није била заступљена и док се споменута одредба налазила у самом статуту. Није дуго требало да добију одговор на ово питање. На старом православном гробљу у Вуковару уништено је десетак надгробних споменика на којима су имена преминулих већином била исписана ћирилицом.
Како објашњавају из вуковарског СДСС-а, реч је о трећем вандалском чину који је у протекла три месеца забележен на истој локацији. Срђан Колар напомиње да су полицију о девастацији гробља обавестили у сва три наврата и да очекују да ће њени припадници барем покушати да пронађу починитеље, односно више њих.
„Томе смо сведочили периодично све време од мирне реинтеграције наовамо. Сваки пут нас изнова изненади што томе нема краја, али то је чињеница. Постоји тај антисрпски сентимент и он се на различите начине испољава”, каже Милаковић.
Из Полицијске управе вуковарско-сремске потврдили су да су примили дојаву о вандалском чину и да тренутно утврђују све околности. Тако оба ова случаја, која се на различите начине тичу српске заједнице у Вуковару, остају отворена.
Povezani tekstovi
