HRVATSKA vlada, a na temelju pravosnažnih presuda donetih u Srbiji za slučaj “Ovčara”, ima pravo i mora da pokrene zahtev za ratnu odštetu od te države, inicijativa je Udruge zagrebačkih dragovoljaca branitelja Vukovara, potekla sa okruglog stola “Ovčara – zločin bez kazne”, održanog za vikend u Zagrebu.
Sa skupa je hrvatskom Ministarstvu nauke i obrazovanja upućen zahtev da se u svim školama, posebno tamo gde su većina dece pripadnici srpske manjine, uvede jedinstven obrazovni sistem u kojem će se o Domovinskom ratu učiti kao o odbrani hrvatskog naroda od srpsko-crnogorske i agresije JNA, a ne, kao do sada, kao o građanskom ratu. Takođe je inicirana izmena Kaznenog zakona i traženo uvođenje novog krivičnog dela – kršenje Deklaracije o Domovinskom ratu, za šta je predložena kazna zatvorom od najmanje pet godina, a ako je prekršitelj državni funkcioner, ili službenik, od osam godina.
Zahtevi za ratnu odštetu nisu novina u Hrvatskoj, a sumama se “licitira”. Tako neke desničarske organizacije žele da hrvatska vlada zatraži od Srbije 43,5 milijarde evra. Desnica optužuje sadašnju vladu i Andreja Plenkovića da ništa ne preduzima oko ratne odštete, a hrvatski premijer je poručio da to može biti predmet bilateralnih razgovora između Srbije i Hrvatske. Desničarski krugovi nedavno su zamerili premijeru i da brine oko ratne odštete Ukrajini, ali ne i Hrvatskoj.
Pre odlaska Plenkovića u Suboticu, Stipo Mlinarić iz Domovinskog pokreta rekao je da bi taj put imao smisla kada bi se u razgovoru sa srpskom premijerkom zatražila ratna odšteta, a u suprotnom “Plenković će biti zapamćen kao najveći izdajnik hrvatskog naroda”.
Ipak, do sada se u javnosti nije pojavljivao zahtev da Ministarstvo prosvete uvede u svim školama, posebno onim koje pohađaju srpska deca, jedinstven obrazovni sistem u kojem će se učiti o Domovinskom ratu i “odbrani od srpske agresije”.
- Deca srpske nacionalnosti koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, uče prema programima koji su odobreni od strane školskih vlasti Republike Hrvatske. Zahtev koji je naveden protivan je tom programu i načinu na koji se on može menjati – kazao je za “Novosti” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća.
Što se tiče zahteva za odštetom, Pupovac se slaže da se svako malo “neko od rata naovamo pojavljuje s tim zahtevom”:
- Dosad je sve ostajalo na tome. Verujem da je tako s dobrim razlogom. A što se tiče Deklaracije, uvođenje verbalnog delikta smo imali u bivšem sistemu, pa se na kraju pokazalo da su ga sloboda govora i slobodni govornici nadjačali.
INCIDENTI SE MNOŽE
U VRLO kratkom roku – podseća Štrbac – imali smo napad u Zadru na “Zvezdine” funkcionere i novinare, zatim plakate u ovom gradu s natpisima “Oluja još traje”, pa kačenje ustaške zastave na utakmici Hrvatska-Litvanija, divljanje ustaškim grafitima po groblju u Ravnim Kotarima i Bribiru kraj Šibenika…Udruženje “Dr Ivan Šreter” podnelo je krivične prijave za ratne zločine protiv čak 50 oficira JNA. Što budu bliže izbori, incidenata će biti sve više, kaže Štrbac.
Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas” iz Beograda, sve tri inicijative Udruge zagrebačkih dragovoljaca stavlja u kontekst predstojećeg obeležavanja Dana sećanja na žrtve Vukovara i Škabrnje, 18. novembra, ali i izbora koji dogodine očekuju Hrvatsku. On podseća na poslednje poteze gradonačelnika Vukovara i aktuelnog predsednika Domovinskog pokreta Ivana Penavu, koji je, da bi podigao sebi rejting, napravio plakat za obeležavanje Dana sećanja sa ustaškim “U”, a prioritet imaju gosti “hosovci”, poznati po Pavelićevoj ikonografiji – ustaške šahovnice, crne košulje, pozdrav “Za dom spremni”.
- U Škabrnji je 400 ljudi potpisalo peticiju da ne žele predstavnike srpske manjine, inače će biti veći skandal nego kad su kolektivno okrenuli leđa Anji Šimpragi, potpredsednici Vlade, dok je polagala venac. U kontekstu toga treba posmatrati i zahteve Udruge zagrebačkih dragovoljaca. Ali, oni zaboravljaju da je uslov da Hrvatska traži ratnu odštetu od Srbije pravosnažna presuda za genocid pred Međunarodnim sudom u Hagu. Zagreb je već podnosio tužbu za genocid, na šta je Srbija odgovorila kontratužbom zbog Oluje. Sud nije prihvatio nijedan od ovih zahteva – podseća Štrbac.
Što se tiče pritiska da srpska deca više ne uče po “A programu”, u okviru kog su udžbenici prilagođeni našoj manjini, Štrbac primećuje da mnogi roditelji iz straha ni do sada nisu koristili ovo pravo, kao ni mnoga druga koja im po Zakonu o nacionalnim manjinama pripadaju.
Posledice svega, uključujući i pokušaj uvođenja verbalnog delikta, jesu napadi na Srbe.
V. C. Spasojević, J. Kerbler
Povezani tekstovi
