Traži da osuđenici priznaju krivicu i pokaju se čak i ako su na suđenju porekli optužbe
Karmel Ađijus, predsednik sudskog mehanizma, naslednika Tribunala u Hagu, svojom odlukom da ne odobri puštanje na prevremenu slobodu nakon izdržane dve trećine kazne, policijskom generalu Sretenu Lukiću produžio je zatvorsku kaznu za čak dve i po godine.
„Lukić je ispunio ovaj uslov još u maju 2019., ali je Ađijus odbio molbu. Kada je utvrđeno da je dve trećine kazne već izdržao, poljske vlasti su obavestile sud u Hagu. Nakon Ađijusovog odbijanja da bude pušten, poljske vlasti su ga vratile u pritvor u Sheveningen”, kaže za „Politiku” Branko Lukić, advokat Sretena Lukića.
Dodaje da je i general MUP-a Vlastimir Đorđević takođe ispunio uslov za puštanje na prevremenu slobodu još u martu 2019., ali njegova molba još nije prihvaćena, zbog čega je i dalje u zatvoru u Nemačkoj. Uslov je ispunio i bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, koji i dalje u finskom kazamatu služi kaznu od 22 godine zatvora, iako je u pritvoru od 2005. Dve trećine od izrečenih 18 godina zatvora izdržao je još 2018. i general vojske bosanskih Srba Radivoje Miletić, koji je takođe u zatvoru u Finskoj. I Radoslav Brđanin, politički vođa Autonomne regije Krajina, koja je bila pod srpskom kontrolom izdržao je dve trećine haške kazne. Nakon ispunjenja tog uslova iz zatvora u Danskoj, na zahtev tamošnjih vlasti, vraćen je u pritvor haškog tribunala, odnosno rezidualnog sudskog mehanizma.
Početkom ove godine odbijen je i zahtev bosanskog Srbina Dragoljuba Kunarca da bude prevremeno oslobođen iz zatvora u Nemačkoj pošto je izdržao dve trećine kazne od 28 godina. Kunarac se predao tribunalu u martu 1998.
Karmel Ađijus prekinuo je praksu svog prethodnika Teodora Merona koji je svojevremeno usvajao većinu zahteva za prevremeno puštanje osuđenicima koji odsluže dve trećine kazne. U obrazloženju odluka kojima već godinama odbija molbe najčešće navodi da se oni nisu u dovoljnoj meri rehabilitovali, čak i kada izveštaji iz zatvora u kojima služe kaznu, pokazuju suprotno.
„To je diskreciono pravo predsednika suda, a zapravo je reč o samovolji. Ađijus je od osuđenika tražio da priznaju krivična dela i iskažu kajanje čak i onda kada su oni na suđenju izjavljivali da nisu krivi”, navodi advokat Lukić.
Dorotea Čarnić