D.I.C. Veritas

Политика, 14.07.2021, Данас је 28 година од некажњеног страдања Срба у возу код Глине

Данас се навршава 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској, који је био пун српских цивила, од којих је смртно страдало троје, а 28, углавном жена и деце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар „Веритас”.

Из „Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати „можда и због тога што су све жртве српске националности”.

Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и деце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године око 8.00 часова, близу моста јужно од Глине.

Тај воз је само дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дела који је био под контролом Републике Српске Крајине, на којима је саобраћај био у прекиду од почетка сукоба.

Воз, који се састојао од два путничка вагона и локомотиве, истог јутра је у супротном смеру несметано прешао исту релацију.

На пругу су биле постављене две мине, од којих је само једна експлодирала и то испод половине првог вагона.

Од последица експлозије на лицу места изгореле су две жене Маца Данчула (70) из Пјешчанице и Сока Рокнић (43), учитељица из Блатуше, док је истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао Јанко Радујковић (70) из Брњавца. , син поменутог Јанка, остао је  без лијеве ноге до изнад кољена, док је још око 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано. Међу рањенима је била и кћерка изгорјеле учитељице Соке, Зорана (14), коју је експлозија избацила из воза и тако јој спасила живот.

Из центра истичу да су пола сата после експлозије на место несреће, поред представника српских власти, дошли и представници Унпрофора који су истог дана саставили извјештај о овом догађају и под шифром „повјерљиво” доставили га њиховој команди за Сектор Сјевер.

О овом догађају говорио  је и сведок оптужбе Слободан Лазаревић пред Хашким трибуналом на суђењу Слободану Милошевићу, хвалећи се да је он, као официр за везу са Унпрофором у Кордунашком корпусу, методом дедукције („Пошто је била зима, а пошто није било никаквих трагова, никаквих стопа у снијегу, било је јасно да ништа није дошло са те стране, значи морало је доћи изнутра.”) закључио да нису Хрвати извршили диверзију на предметни воз. Никоме није било важно што се догађај десио у сред љета, навели су из „Веритаса”.

С.П.С.

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.