Politika, 15.07.2015., Više od tri hiljade izbeglih nemaju ličnu kartu

Izbeglice u Srbiji još uvek čeznu za zavičajem, pojedini nemaju ni lična dokumenta ni stalnu adresu, ali, ipak, većina se pomirila sa sudbinom, našla novi posao, novu adresu i počela da gradi svoj život iznova, u Srbiji.

Dvadeset godina nakon završetka građanskog rata na prostorima bivše SFRJ, naša zemlja je i dalje dom za 277.890 izbeglica (prisilnih migranata) čija je prosečna starost 43,3 godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku prikupljeni tokom popisa 2011. godine, a objavljeni u publikaciji „Dve decenije izbeglištva u Srbiji”. Najviše izbeglih živi u Vojvodini (51,3 odsto), a najmanje ih je u južnoj i istočnoj Srbiji (oko pet odsto).

Bez državljanstva, lične karte ili bilo kojeg drugog dokumenta, u Srbiji živi čak 3.296 izbeglih osoba, a 2.457 njih je iz Hrvatske. Među ljudima koje je ratni vihor oterao sa ognjišta, i danas postoje oni koje tuga za zavičajem izjeda. I dalje životare, ne mareći čak ni za elementarne potrebe. Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono informacionog centra „Veritas”, kaže da se sretao s ljudima koji su nakon odlaska iz zavičaja bili toliko utučeni da njihovi bližnji nisu uspeli da ih nagovore da se pokrenu kako bi dobili makar izbegličku legitimaciju.

– Među njima je bilo mlađih ljudi, pa čak i fakultetski obrazovanih. Sećam se jednog od poznanika, sa fakultetskom diplomom, koji je prošle godine napustio ovaj svet, a njegova žena je mučila muku dok je organizovala sahranu. Iako je bila vrlo aktivna i energična, za života nije uspela da ga privoli da izradi lična dokumenta – objašnjava Štrbac.

Najveći broj izbeglica, 162.721, popisanih 2011. godine je iz Hrvatske, a 82.598 je iz Bosne i Hercegovine. Oko 36 odsto njih, u Srbiju je stiglo, u izbegličkom talasu tokom 1995. godine.

– Svi ovi podaci odgovaraju realnosti. Tada su se desile akcije „Bljesak” i „Oluja” – samo tokom ove akcije iz Hrvatske je proterano oko 220.000 ljudi. Najveći broj otišao je u Vojvodinu jer su tu imali rodbinu, koloniste doseljene nakon Drugog svetskog rata iz Dalmacije, Like i Bosne. Oni koji nisu imali nikoga upućivani su na Kosovo i Metohiju. U južnu i istočnu Srbiju odlazili su samo pojedinci koji su gotovo zalutali u ova mesta – reči su našeg sagovornika.

Njega ne čudi podatak da su Šid, Inđija, Petrovaradin, Stara Pazova i Ruma, opštine u kojima izbegla lica imaju najveći udeo u stanovništvu. Gotovo trećina izbeglih (33 odsto) živi u Beogradu. Najmanje ih je u, podaci su popisa 2011. godine, u opštinama sa većinskim bošnjačkim ili albanskim stanovništvom (Sjenica, Tutin i Lebane). Veliki broj izbeglih, gotovo 60 odsto njih, preselilo se u gradove, idući trbuhom za kruhom. U Beogradu su nikla izbeglička naselja poput Grmovca, Busija i Altine. Ljudi su dobijali zemlju po povoljnim cenama, a na veliki broj izbeglih iz Hrvatske i Bosne u beogradskim prigradskim naseljima uticala je i kupovina vikendica po znatno povoljnijim cenama, navodi Vesna Lukić, autorka publikacije „Dve decenije izbeglištva u Srbiji”.

Prema podacima popisa, u poslovnim prostorijama, nužnom ili kolektivnom smeštaju još uvek ima oko 1.300 domaćinstava proteranih iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Najveći broj njih stanuje u beogradskom regionu. Prema podacima Komesarijata za izbeglice u 18 kolektivnih centara živi 1.075 ljudi. Među njima su 802 izbeglice i 273 interno raseljene osobe. Iako relativno malobrojno, kako je navela Lukić, stanovništvo smešteno u kolektivnim centrima je sa specifičnim potrebama, natprosečno nezaposleno, starije i sa manjim stepenom obrazovanja u odnosu na izbeglice koje ne žive u kolektivnim centrima. Reč je o socijalno i zdravstveno najugroženijim kategorijama izbeglica.

Između dva popisa, od 2002. do 2011. godine, udvostručen je broj izbeglih koji borave u inostranstvu kraće od godinu dana.

– Među njima je verovatno najveći broj ljudi iz Hrvatske sa dvojnim državljanstvom. Oni žive u Srbiji, a putuju ili rade u evropskim zemljama zahvaljujući hrvatskom pasošu. Znam mnogo njih koji rade u Austriji, Nemačkoj i Hrvatskoj. Mnogi od njih neguju starije ljude u Italiji ili voze autobuse na međunarodnim linijama. Snalaze se ljudi kako bi preživeli – prokomentarisao je Štrbac.

Veliki procenat izbeglica spada u kategoriju zaposlenih, odnosno onih koji obavljaju neko zanimanje, čak 76 odsto, a najčešće rade u uslužnim delatnostima. Kao trgovci i zaposleni u uslužnoj delatnosti izjasnila se 21.431 osoba, a znatno manji broj njih (15. 670) su inženjeri, stručni saradnici i tehničari.

U izbegličkoj populaciji, od kojih je 50,7 odsto žena, nepismeno je 4.055 starijih od 10 godina, najviše je žena, gotovo 90 odsto.

Najviše izbeglih ima diplomu srednje škole (56 odsto), dok više i visoko obrazovanje ima 19,3 odsto. To ih čini obrazovanijim u odnosu na starosedeoce (u Srbiji je visokoobrazovano oko 16 odsto stanovnika).

Takođe, u Srbiji živi 20.108 izbeglica sa invaliditetom (sedam odsto  njih). Najveći broj invalida je iz Hrvatske (13.786), a među njima su nešto više zastupljene žene i osobe starije od 65 godina.

Do kraja sledeće godine trebalo bi da budu zaključani svi kolektivni centri, a njihovi korisnici bi trebalo da budu stambeno zbrinuti. Stariji od 60 godina biće smešteni u ustanove socijalne zaštite, a mlađi će dobiti podršku, kako kažu u Komesarijatu, sve dok ne budu uspeli da stanu na noge. Da li će tada, makar simbolično biti stavljena tačka na višedecenijsko potucanje prognanika srpske nacionalnosti koji su rođeni izvan granica sadašnje Srbije?

————————————————————

U Hrvatskoj 83 napada na Srbe

„Proganja me slika srpske starice koja čuva ovce negde između Knina i Benkovca. Sama je u nedođiji, a uz sebe ima samo mobilni telefon. Naučili su je samo da stisne dugme kako bi odgovorila na poziv. Tako sam zatekao ženu za kojom sam tragao kako bi identifikovala nastradalog člana porodice. To je slika života naših ljudi u Hrvatskoj ”, izjavio je Savo Štrbac odgovarajući na pitanje kako žive Srbi u Hrvatskoj.  Povodom teksta o obustavljanju gradnje parohijskog centra u Vukovaru objavljenog 11. jula u „Politici”, Štrbac je prokomentarisao da je mnogo gore onima koji žive u drugim mestima, gde su apsolutna manjina. Prema podacima Srpskog narodnog vijeća, prošle godine u Hrvatskoj su se odigrala 83 prijavljena etnički motivisana napada na Srbe. Štrbac ističe da je broj neprijavljenih napada daleko veći.