Kao što se nisu saglasili ni sa argumentima koje su jedni drugima predočili, predstavnici SPC i Hrvatske biskupske konferencije različito su preneli tekst zajedničkog saopštenja nakon poslednjeg sastanka u Vatikanu
Zajedničko saopštenje Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, posle šestog i poslednjeg sastanka održanog 12. i 13. jula u Domu Svete Marte u Vatikanu, javnosti nije pružilo jasan odgovor: da li će se dijalog dve crkve nastaviti, ili je otvoren put ka proglašenju kardinala Alojzija Stepinca za sveca.
Hrvatski mediji najavljuju da bi se to moglo dogoditi u novembru 2018. na dvadesetogodišnjicu Stepinčevog proglašenja blaženim.
Međutim, izvori bliski vrhu SPC za „Politiku” navode da se u poslednjoj, diplomatski sročenoj, rečenici zajedničkog saopštenja nagoveštava dalji razgovor dveju crkava radi pronalaženja kompromisa.
Ta rečenica glasi: „Komisije su se saglasile oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada, kako bi podelile sećanje na mučenike i ispovednike vere obeju crkava.”
Da je svaka reč zajedničkog saopštenja merena na apotekarskoj vagi, pokazuje i burno reagovanje SPC što su pojedini mediji preneli i komentarisali „hrvatsku redakturu”. Razlika je u samo dve reči, ali veoma bitne.
Dok je hrvatska strana u svojoj verziji prevoda navela da je Stepinac živeo i službovao u „posebno teškom” istorijskom periodu, SPC taj deo saopštenja prevodi kao „posebno problematičan” istorijski period.
Srpska pravoslavna crkva se uzdržala od iznošenja detalja kako se do zajedničkog saopštenja uopšte došlo, poštujući prethodni dogovor da se o radu komisije ne govori u javnosti. Međutim, sudeći po pisanju zagrebačkog „Večernjeg lista”, s druge strane informacije i te kako cure u medije.
Tako „Večernji list” piše da su predstavnici SPC i srpski istoričari na poslednju sednicu došli s opstruirajućim stavovima i novim optužbama protiv Stepinca, kao i da su svoj zaključak i izjavu želeli da nametnu kao konačnu. „Večernjak” atmosferu na vatikanskoj sednici opisuje kao rvanje, a ne dijalog, ocenjujući da predstavnici SPC nisu ni hteli da čuju da se kardinal Stepinac spomene kao blažen. Zajedničku izjavu je na kraju oblikovao predsedavajući sastanka Bernardo Ardura, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. Podsetimo, Ardura je u prethodnom periodu pominjan kao čovek koji je opstruirao zahteve naših istraživača za pojedinim dokumentima iz Vatikanskog arhiva, koji bi rasvetlili Stepinčevu ulogu u NDH. Čak se spekulisalo da će se naša strana zbog toga žaliti papi Franji lično.
U istom listu je takođe istaknuto da je za Vatikan od naročite važnosti bilo da u tekst zajedničkog saopštenja uđe formulacija da je postupak kanonizacije kardinala Stepinca u isključivoj nadležnosti pape. U tome su naišli na „otvorena vrata” kod SPC, jer je upravo papa Franjo pokazao uzdržanost pred snažnom inicijativom i lobiranjem hrvatskog vrha Katoličke crkve da Alojzije Stepinac bude proglašen svetim. Uostalom papa Franjo je zaustavio kanonizaciju Alojzija Stepinca nakon pisma koje mu je uputio patrijarh Irinej, posle čega je i formirana mešovita komisija.
Na primedbe u pojedinim medijima da u zajedničkom saopštenju nema ni pomena zbog čega je kanonizacija Stepinca sporna, SPC je odgovorila saopštenjem u kome se kaže: „Srpski deo zajedničke komisije, zajedno sa vrhunskim srpskim istoričarima, izneo je, za pravoslavno shvatanje života i svetosti, za pravoslavni etos, snažne i ubedljive argumente za svoje stavove, uz konstataciju da te argumente hrvatska strana u dijalogu nije prihvatila, kao što ni naša strana nije prihvatila njene argumente. To znači izraz ’i dalje različita tumačenja’ (interpretacije) dveju strana, a ne prihvatanje Stepinca kao svetitelja i mučenika od strane srpskog dela komisije”, pojašnjava vrh SPC u svom saopštenju.
Nekadašnji direktor Arhiva Srbije Jovan Pejin, koji je po odlasku u penziju pomogao u obnovi rada Arhiva SPC, kaže da je saopštenje mešovite komisije izbalansirano i da u njemu nije želelo da se kaže ništa konkretno o budućem statusu Alojzija Stepinca.
– Očekujem da se dijalog dve crkve nastavi, jer srpskoj strani je uskraćen uvid u arhivske izvore koje poseduje crkva u Hrvata, a isto tako je bila zatvorena i arhiva u Vatikanu i razne arhive crkvenih redova u Rimu koji su održavali vezu sa crkvom u Hrvata – kaže Pejin.
Prema njegovim rečima, neophodno je otvoriti i ostale arhive, pre svega vojne, u Nemačkoj, Italiji, Mađarskoj Rumuniji i Bugarskoj.
Dok se to ne dogodi, kao rezultat jednogodišnjeg rada i šest održanih sastanaka mešovite komisije, ostaje zajedničko saopštenje sa poslednje sesije u Rimu. Kao što se nisu saglasile sa argumentima koje su jedni drugima predočili, dve strane su se razišle i u formulaciji o tome da li je Stepinac bio važan ili ugledan i da li je živeo i radio u teškom ili problematičnom istorijskom periodu. Za sada je, dakle, dalji status najvišeg katoličkog sveštenika u nacističkoj NDH – izgubljen u prevodu.
Aleksandar Apostolovski
Povezani tekstovi
