Politika, 23.02.2014., Претпостављам да ће Србија и Хрватска бити ослобођене

Србија и Хрватска могу да повуку тужбе чак и кад почне главна расправа, али је то тада теже, а помало и нелагодно према Суду. До сада сам мислио да ће доћи до повлачења пре расправе и, нажалост, нисам био у праву, каже у разговору за „Политику”, професор међународног права и некадашњи заступник Србије у спору са БиХ пред Међународним судом правде.

Да ли сте изненађени што тужбе нису повучене?

Више пута сам рекао да сам се искрено надао да ће доћи до повлачења тужбе. При томе сам имао у виду више правне аргументе, а мање политичку позадину. На основу оних правних аргумената који се мени чине релевантним, требало је да се обострано повуку тужбе јер не видим никаквог објективног разлога за успех једне или друге стране. Надлежност Суда у овом случају је ограничена на геноцид и тиме је лествица подигнута врло високо. Правници које су ангажовале две стране, иначе врло компетентни, сада ће бити на принудном путу, доказујући нешто што је врло тешко доказати.

Мислите доказати оно у шта ни сами нису уверени?

Не бих хтео да говорим у њихово име, али је тешко бити уверен да је било геноцида.

Да ли би овај процес могао да донесе и нешто добро?

Баш због тога што је читав поступак доказивања усмерен ка нечем имагинарном, не може се очекивати да ће се овде баш доћи до разјашњавања истине. То би могло да се очекује да је процес био усмерен ка доказивању нечега што се заиста десило – да се утврђивало да ли је било злочина, ко је починио злочине, у којој је мери била кривица једне или друге стране. Тада бисмо могли доћи до објективног виђења истине, што би користило целом овом нашем подручју. Али овде ће аргументи странака бити усмерени на то да се докаже да је било геноцида, а и сам Суд треба на крају треба каже да ли је било геноцида. И због тога је ово утврђивање истине мало на погрешном колосеку. Руку на срце, Суд ће, вероватно, неке ствари и да утврди.

Какву одлуку суд може да донесе?

Суд може у уводу, као споредну опаску, да се осврне на неке злочине и верујем да ће то учинити. Суд, међутим, не може да прогласи, било Србију било Хрватску, кривом за било шта друго, осим за геноцид. Уверен сам да то неће бити одлука у којој ће се једна страна означити кривом, а друга не. Претпостављам да ће се обе државе ослободити кривице за геноцид. Међутим, пошто ће аргументи две стране „циљати” геноцид, вероватно ће цела усмена расправа имати повишену реторику. А то може да штети односима две земље. Одлука ће, ваљда, донети неко отрежњење.

Када би могла да буде донета?

Постоји теоријска могућност да Суд након главне расправе затражи поднеске како би се нешто разјаснило, али мислим да је у овом случају то врло мало вероватно. Процес траје изузетно дуго. С обе стране је било изражених индиција да би се могло доћи до вансудског споразума и због тога, по мом мишљењу, суд није ни журио како би се странкама дала шанса за то. Али пошто се то није десило толике године, нема разлога да суд чека са одлуком. Било би разумно да одлука буде донета до краја године.

Србија и Хрватска могу да повуку тужбе чак и кад почне главна расправа, али је то тада теже, а помало и нелагодно према Суду. До сада сам мислио да ће доћи до повлачења пре расправе и, нажалост, нисам био у праву, каже у разговору за „Политику”, професор међународног права и некадашњи заступник Србије у спору са БиХ пред Међународним судом правде.

Да ли сте изненађени што тужбе нису повучене?

Више пута сам рекао да сам се искрено надао да ће доћи до повлачења тужбе. При томе сам имао у виду више правне аргументе, а мање политичку позадину. На основу оних правних аргумената који се мени чине релевантним, требало је да се обострано повуку тужбе јер не видим никаквог објективног разлога за успех једне или друге стране. Надлежност Суда у овом случају је ограничена на геноцид и тиме је лествица подигнута врло високо. Правници које су ангажовале две стране, иначе врло компетентни, сада ће бити на принудном путу, доказујући нешто што је врло тешко доказати.

Мислите доказати оно у шта ни сами нису уверени?

Не бих хтео да говорим у њихово име, али је тешко бити уверен да је било геноцида.

Да ли би овај процес могао да донесе и нешто добро?

Баш због тога што је читав поступак доказивања усмерен ка нечем имагинарном, не може се очекивати да ће се овде баш доћи до разјашњавања истине. То би могло да се очекује да је процес био усмерен ка доказивању нечега што се заиста десило – да се утврђивало да ли је било злочина, ко је починио злочине, у којој је мери била кривица једне или друге стране. Тада бисмо могли доћи до објективног виђења истине, што би користило целом овом нашем подручју. Али овде ће аргументи странака бити усмерени на то да се докаже да је било геноцида, а и сам Суд треба на крају треба каже да ли је било геноцида. И због тога је ово утврђивање истине мало на погрешном колосеку. Руку на срце, Суд ће, вероватно, неке ствари и да утврди.

Какву одлуку суд може да донесе?

Суд може у уводу, као споредну опаску, да се осврне на неке злочине и верујем да ће то учинити. Суд, међутим, не може да прогласи, било Србију било Хрватску, кривом за било шта друго, осим за геноцид. Уверен сам да то неће бити одлука у којој ће се једна страна означити кривом, а друга не. Претпостављам да ће се обе државе ослободити кривице за геноцид. Међутим, пошто ће аргументи две стране „циљати” геноцид, вероватно ће цела усмена расправа имати повишену реторику. А то може да штети односима две земље. Одлука ће, ваљда, донети неко отрежњење.

Када би могла да буде донета?

Постоји теоријска могућност да Суд након главне расправе затражи поднеске како би се нешто разјаснило, али мислим да је у овом случају то врло мало вероватно. Процес траје изузетно дуго. С обе стране је било изражених индиција да би се могло доћи до вансудског споразума и због тога, по мом мишљењу, суд није ни журио како би се странкама дала шанса за то. Али пошто се то није десило толике године, нема разлога да суд чека са одлуком. Било би разумно да одлука буде донета до краја године.