Политика, 23.04.2019, Саво Штрбац: Јасеновачке комеморације

Упоређујући изнесене податке о јавним установама СП Јасеновац и МЦДР Вуковар (обе се финансирају из државног буџета), потпуно је јасно зашто потомци јасеновачких жртава бојкотују државну комеморацију

На комеморацију посвећену пробоју логораша из усташког Концентрационог логора Јасеновац, у Хрватској се и ове године, четврти пут заредом, ишло у више колона. Потомци жртава: Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, са страним дипломатама, одржали су своју комеморацију 12. априла и на тај начин изразили бојкот службене комеморације због ревитализације усташтва, сматрајући да држава није предузела довољно снажне мере да се заустави историјски ревизионизам.

(Фото Р. Крстинић)

Два дана касније уследила је службена комеморација под покровитељством Сабора, на којој су учествовали председник Сабора, председник владе и већина министара, те представник Рома, који је био и на претходној, али без присуства страних дипломата. У изјави новинарима председник Владе РХ Андреј Пленковић истакао је како су „комеморацијом у Јасеновцу дошли изразити поштовање према жртвама усташког логора Јасеновац, свим логорашима и да осуде злочин и режим у којем су постојали такви логори”.

Председница РХ Колинда Грабар Китаровић наставила је своју традицију те је Спомен-подручје Јасеновац (СПЈ) посетила дан уочи службене комеморације и том приликом је у меморијалној књизи, између осталог, написала: „Нека ово увијек буде само место пијетета, али и место које ће нас опомињати колико је важно младе нараштаје одгајати за мир, заједништво и солидарност међу људима и народима”.

На сајту СПЈ (jusp-jasenovac.hr), под датумом 4. јануар 2019, наводе се подаци о посетама овом спомен-подручју у прошлој години: укупно је било 16.066 посетилаца, од чега 6.740 из Хрватске, а 9.326 из страних држава; организованих група било је 124, од чега 27 из Хрватске, а 97 из страних држава (27 из Словеније, 24 из Италије, девет из САД и пет из Србије); школских група из Хрватске било је 15, од чега осам из средњих, а седам из основних школа; из страних држава било је 19 школских група, од чега 11 из Италије и четири из Словеније.

Председник СДСС-а и посланик у Хрватском сабору Милорад Пуповац већ дуже време од својих коалиционих партнера (то су они који су били у службеној колони) тражи промену „комеморативне праксе” у Хрватској, оценивши неприхватљивим да се за Меморијални центар Јасеновац годишње издваја два милиона куна (око 270.000 евра), док за онај у Вуковару иде 40 милиона куна (око 5,4 милиона евра).

Посетио сам и сајт „Меморијалног центра Домовинског рата Вуковар” (mcdrvu.hr), на којем сам, под ознаком „школски програм”, наишао на следећи текст:

„Један од основних одгојно-образовних задатака Јавне установе ’Меморијални центар Домовинског рата Вуковар’ провођење је програма обавезних једнодневних и дводневних посјета Вуковару ученика осмих разреда основних школа из цијеле Републике Хрватске.

Министарство хрватских бранитеља у потпуности сноси трошкове организације Пројекта, што укључује пријевоз, прехрану, смјештај и улазнице за ученике и њихове пратиоце. Пројекат непрестано напредује, како опсегом, тако и квалитетом, те је предвиђено да школске године 2018/2019. Вуковар посјети 42.791 ученик и пратилац из свих основних школа Републике Хрватске.”

Упоређујући изнесене податке о јавним установама СП Јасеновац и МЦДР Вуковар (обе се финансирају из државног буџета), потпуно је јасно зашто потомци јасеновачких жртава бојкотују државну комеморацију, а још је јасније где су корени радикалног искључивог историјског ревизионизма и негирања злочина почињених од стране усташког покрета у време НДХ. Јасно је и због чега Пуповац (а и остали потомци жртава) траже промену „комеморативне праксе”, али није јасно зашто актуелни челници хрватске државе, који, судећи по њиховим изјавама, врло добро оцењују значај јасеновачког логора, и као места пијетета и опомене, иако им мандати ускоро истичу, нису ништа урадили на промени досадашње комеморативне праксе.

Хрватски историчар млађе генерације Вјеран Павлаковић, по недавно завршеном истраживању „Уоквиривање нације и колективни идентитет у Хрватској: политички ритуали и културно памћење траумâ двадесетог вијека”, који је резултат четворогодишњег праћења седам најважнијих комеморативних догађаја у РХ (Јасеновац, Блајбург, Јазовка, Вуковар, Брезовица, Срб и Книн), сматра да мора постојати саосећање за жртве које су страдале на пораженој или идеолошки супротној страни, те да прихватање да је друга страна имала жртве и да је властити етнички или политички колектив починилац, не умањује вредност ни част властитих жртава.

Ако резултате овог истраживања проуче и они који одлучују о службеним комеморацијама у Хрватској, можда би ученици осмих разреда из целе Хрватске (зашто не и из региона) већ наредне школске године били у обавези да посећују и усташки Концентрациони логор Јасеновац.

Политика, 23.04.2019.,  електронско издање