Поводом текста „Понижавајућа донација МПРИ”, од 17. новембра
“Политика” је објавила реаговање Миодрага Линте, председника „Савеза Срба из региона” на мој текст „Крајишници против МПРИ”, објављен 25. октобра. Не знам када је „Политика” добила „реаговање”, али дотични га је пустио у јавност 8. новембра, у облику „отвореног писма”, које је у интегралном облику објављено на сајту његове организације, али и на још неким порталима.
Осим тога што је оптужио „Веритас” и мене лично за „потписивање срамне и понижавајуће нагодбе” у интегралном тексту пише и следеће: „Наведене чињенице сада јасно потврђују ранију сумњу великог броја Крајишника да судски процес није вођен због накнаде штете за преко 200.000 прогнаних Крајишника у ’Олуји’, већ због обезбеђивања средстава за рад удружења ’Веритас’ из Београда, са Савом Штрпцем на челу, као и за адвокате.” Мој текст из „Политике” спомиње при крају свог „отвореног писма”: „Међутим, 26. октобра 2016. године у свом ауторском тексту Саво Штрбац провидно и лицемерно покушава да избегне властиту одговорност за учешће у одлуци да се пристане на срамну и понижавајућу нагодбу са америчком фирмом.”
Трудио сам се да текст на који реагује Линта напишем тако да би га разумео сваки читалац. Верујем да сам у томе и успео јер ми се после тога обратило много Крајишника с разноразним питањима у вези са нагодбом, али нико није изразио сумњу да је „Веритас” добио паре од нагодбе. Нико сем Линте.
Зашто Линта није тражио објашњење од нас из „Веритаса”? Зато што већ годинама не сме ни да се приближи „Веритасу” и мени. Разлога је више, а навешћу само неке: Линта тренутно има три активне невладине организације: СДФ, Коалицију избјегличких удружења те већ поменуту „Сви Срби из региона”, за коју на званичном сајту пише да је политичка, али је очито регистрована и као невладина. Преко тих организација извлачи паре од донатора и државе злоупотребљавајући функцију народног посланика у Скупштини РС и потпредседника скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, преко којих врши притисак и на медије.
Елем, 2008. године у својству председника СДФ, Линта је потписао уговор са Владом Хрватске као партнер у програму стамбеног збрињавања бивших носилаца станарског права, иако су сви Срби из РХ, укључујући и њега, били против тог програма. За уговор се сазнало након што се „патриота” Линта у децембру 2008, на састанку делегација Србије и Хрватске у Женеви, које су предводили тадашњи потпредседници влада Кркобабић и Косорова, појавио у хрватској делегацији. За то је његова организација добила 350.000 куна (око 46.000 евра). Е, ту издају крајишких интереса не могу да му опростим. И он то зна, јер сам о томе јавно говорио и писао и чекао је прилику да ми се „освети”. Међутим, промашио је мету.
Окривити мене и „Веритас” за нагодбу Срба са правним наследником МПРИ потпуно је непознавање основних чињеница, права и судске праксе САД и покушај да се представи као једини Србин који брине о интересима и Срба из Хрватске и Срба у региону.
Не због њега, него због читалаца понављам оно што је из мог већ објављеног текста јасно.
Колективну тужбу је 2010. поднело троје Крајишника (касније им се придружило још двоје), прогнаника из „Олује”, који су дали пуномоћја за заступања америчким адвокатима. Не знам ко је кога пронашао и одабрао. Тужба је обухватила само акцију „Олуја” из два разлога: уговором са Владом РХ из октобра 1994. МПРИ је преузео обавезу да ХВ припреми (обучи, наоружа и испланира) за извођење акције „Олуја” и у време подношења тужбе егзистирала је хашка оптужница против хрватских генерала за злочине над Србима почињене у тој акцији, која је и била основа за колективну тужбу.
У припреми тужбе амерички адвокати су од „Веритаса” тражили документацију за страдање Срба у „Олуји”. Као што смо дали документацију тужилаштву Хашког трибунала против тројице хрватских генерала у случају „Олуја”, као што смо правном тиму Србије дали документацију у вези са спором о геноциду између Хрватске и Србије пред МСП, тако смо сву нашу документацију ставили на располагање и поменутим адвокатима. И то је сва „Веритасова” и моја веза са овим процесом.
Ни за нагодбу нас нико није питао. На моје вишеструко инсистирање добио сам одговор од адвоката Р. Павића, којег сам уз његово одобрење и цитирао у нападнутом тексту. Дакле, нити сам учествовао у нагодби нити је „Веритас” добио неки новац од нагодбе, како инсинуира Линта.
Зашто адвокати са Линтом нису контактирали нити га обавештавали о кретању поступка, што га, по свој прилици, највише и боли, требало би њих да пита. Он то свакако може и као председник „Савеза Срба из региона” и као потпредседник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону. Мој савет му је да назначи која је од њих невладина, политичка, тј. државна организација, јер их је на први поглед тешко разлучити.
Можда би Линта требало да зна да у сваком судском спору постоје две стране, тужитељска и тужена, и да спорови завршавају пресудом којом се по правилу све добија или губи, односно нагодбом, која је компромис парничних страна. Ако му није јасно зашто су крајишки адвокати пристали на нагодбу, нека још једном прочита мој текст „Крајишници против МПРИ”.
*Документационо-информациони центар „Веритас”
