Da je Haški tribunal ispunio svoju svrhu ne bi ni bilo potrebno osnivanje novog suda u Hagu za zločine OVK, rekao pravni zastupnik naše zemlje u slučaju Šešelj
Izveštajem koji je Vlada Srbije pripremila za Savet bezbednosti UN u kome se žali da joj je Haški tribunal napravio problem predmetom protiv troje radikala i sa njim povezanim slučajem protiv Vojislava Šešelja, Beograd ne pokušava da odloži izricanje presude lideru radikala koje je zakazano za 31. mart, kaže za „Politiku” Saša Obradović, pravni zastupnik Srbije pred tribunalom u slučaju Šešelj.
„Ne može Savet bezbednosti da odloži izricanje presude jer ne može politički organ kao što su UN da se meša u rad suda. Ujedinjene nacije jesu osnovale Haški tribunal, ali mu ne mogu narediti kako će postupati u nekom predmetu. To je ipak stvar suda”, objašnjava Obradović koji je autor vladinog izveštaja.
Reč je, kaže naš sagovornik, o redovnom šestomesečnom izveštaju koji Srbija podnosi SB UN. Naime, svakih pola godine u Njujorku se raspravlja o završnoj strategiji rada tribunala i njegovim rezultatima.
„Ovo pravno nema veze sa postupkom pred tribunalom. Svakih pola godine zajedno sa članicama SB diskutujemo o onome što smatramo važnim, o našoj saradnji kao države sa tribunalom i o problemima koje eventualno imamo u toj saradnji. To je redovna procedura i rasprava će biti početkom juna ove godine”, kaže Obradović.
Srbija, kako naglašava, podnosi izveštaj Savetu bezbednosti šta se dešava u saradnji sa tribunalom bez obzira na to da li je neko Beograd prijavio SB ili ne. Podsećamo, tribunal se ranije žalio ovoj instituciji na Srbiju, a sredinom februara zapretio je našoj zemlji da bi Savet bezbednosti, ukoliko srpske vlasti odmah ne uhapse troje radikala (Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića), optužene zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv Šešelja, morao da preduzme dalje mere.
Međutim, i Srbija se žalila Savetu bezbednosti na tribunal i to nekoliko puta. Kako za naš list kaže Obradović, Beograd je ukazivao na selektivnost rezultata rada tribunala.
„Mi imamo stav prema tribunalu i njegovom radu uopšte, a ne samo u predmetu Šešelj. Ima tu više predmeta kojima nismo zadovoljni. Ja sam rekao pred SB da su u svakom postupku u kome je došlo do masovnih zločina prema srpskom narodu na prostoru bivše Jugoslavije, a koji su prepoznati kao masovni zločini i od pretresnog veća, u svim takvim slučajevima optuženi oslobođeni od odgovornosti zbog nedostatka dokaza. To je već neka vrsta objektivnog pokazatelja kako radi Haški tribunal”, ocenjuje Obradović.
U vreme ovih žalbi predsednik suda je bio Teodor Meron i on se, kako kaže Obradović, na neki način složio sa tim u raspravi pred Generalnom skupštinom. Sudija Meron je rekao da se mora imati u vidu da se tribunal bavi samo najvišim slučajevima te da nije u mogućnosti da dovede do punog balansa pravde i pravičnosti pa je zato jako važno regionalno gonjenje i kažnjavanje izvršilaca krivičnih dela. To bi trebalo da dovede do toga da se za izvršenje takvih krivičnih dela otvaraju postupci u BiH, Hrvatskoj, na Kosovu.
Dakle, zaključuje Obradović, Meron je priznao nemoć tribunala. Uostalom, kako kaže, najbolji dokaz za to je osnivanje novog suda u Hagu koji će se baviti zločinima OVK.
„To je objektivan pokazatelj da tribunal u tom pogledu nije ispunio svoju svrhu. Jer da jeste ovaj novi sud ne bi bio potreban”, zaključuje Obradović.
Premijer Srbije je, podsećamo, uputio protestno pismo predsedniku Mehanizma Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu Teodoru Meronu zbog neprimerenog odnosa ovog suda prema našoj zemlji ali i zbog smrti haškog osuđenika generala Zdravka Tolimira.
Tribunal se, kako je ocenio ministar pravde Nikola Selaković, prema našem predstavniku Saši Obradoviću na ročištu u vezi sa predmetom troje radikala, ponašao bahato i osiono. On je napomenuo da Srbija nije pogrebna služba aludirajući na deset naših državljana – haških osuđenika koji su umrli u ćelijama u Holandiji, ali i u zatvorima u drugim državama gde su služili kazne. Srbija je tražila da Hag odgovori i zbog čega se oglušio o njen zahtev da Tolimir bude privremeno pušten na lečenje u našoj zemlji, ali odgovor nije dobila.
U javnosti se često spekuliše da nije slučajno to što je Hag „tempirao” datum izricanja presude lideru radikala Vojislavu Šešelju usred predstojeće izborne kampanje u Srbiji. Ali, u Haškom tribunalu naglašavaju da je još krajem 2015. godine, kada izbori u Srbiji nisu još bili najavljeni, ovaj sud saopštio da će izricanje presude Šešelju uslediti do aprila 2016.
„Po statutu suda isključivo sudije odlučuju o pitanjima u vezi sa predmetom. Vlada Srbije je znala da će presude Vojislavu Šešelju, ali i Radovanu Karadžiću (zakazana za 24. mart) biti izrečene do kraja marta”, kažu u Hagu.
U tribunalu podsećaju da su od Vlade Srbije tražili da se do 15. marta izvesti veće o eventualnim poteškoćama hapšenja lidera radikala.
Da Vlada Srbije treba da se obrati Savetu bezbednosti UN u vezi sa nevoljama koje joj stvora tribunal, govorio je za „Politiku” advokat Zdenko Tomanović početkom aprila prošle godine, kada je vođena polemika da li lider radikala treba da se izruči Hagu.
Tomanović je upozoravao da ako Vlada Srbije zaista veruje da odluka tribunala ugrožava stabilnost zemlje, onda ne treba da izruči Šešelja Hagu. Kazao je da pravno uporište za takvu odluku može da se nađe u Povelji UN, kao i u mnogobrojnim konvencijama. Postoje situacije kada je državama dozvoljeno da ne ispune međunarodne obaveze i da prekrše međunarodno pravo, naglasio je Tomanović, koji je zastupao Slobodana Miloševića u Hagu.
Autor: Jelena Cerovina – Aleksandar Bojović
Povezani tekstovi
