Optuženim oficirima Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva sudiće se u odsustvu, a na teret im se stavlja da su reketirali izbegličke kolone tokom akcije „Oluja”
Tri su decenije od raketiranja izbegličke kolone na Petrovačkoj cesti i u Svodni kada je poginulo 13 osoba, od kojih šestoro dece uzrasta do 13 godina, dok su ranjene 24 osobe, pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas bi trebalo da bude održan prvi glavni pretres. Četvorica hrvatskih oficira optužena su da su u avgustu 1995. godine počinili ovaj ratni zločin. Okrivljenim oficirima Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimiru Mikcu (68) iz Pule, Zdenku Radulju (70) iz Zagreba, Željku Jeleniću (69) iz Pule i Danijelu Boroviću (65) iz Gornjeg Knjeginca kod Varaždina sudiće se u odsustvu s obzirom na to da su još od početka istrage 2021. godine nedostupni srpskim pravosudnim organima.
Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine okrivljenima se na teret stavlja da su sproveli naređenje da raketiraju kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Zločin na Petrovačkoj cesti učinjen je 7. avgusta 1995. godine kada je tokom zločinačke operacije „Oluja” u raketiranju izbegličke kolone iz aviona ubijeno više civila, među kojima su bila i maloletna deca. Dan kasnije, 8. avgusta 1995. godine, izvršeno je avionsko raketiranje kolone izbeglica u Svodni kod Bosanskog Novog (današnji Novi Grad) u kojem je ubijeno troje civila, a više ranjeno.
Ovo je prva optužnica podignuta za ratne zločine u akciji „Oluja”, koja je dogovorena na sastanku hrvatskog vojnog i državnog rukovodstva 31. jula 1995. godine u cilju proterivanja srpskog stanovništva i poruke tadašnjeg predsednika Hrvatske i vrhovnog vojnog komandanta Franje Tuđmana da Srbi treba praktično da nestanu.
Odluku o optuženju hrvatskih oficira tužilaštvo je donelo u martu 2022. godine. Nakon toga je usledio postupak kontrole i potvrđivanja optužnice, a potom i odlučivanje o žalbama protiv rešenja kojim je optuženima određen pritvor.
Usledili su i mnogobrojni pokušaji da se okrivljenima preko međunarodne pravne pomoći dostavi optužnica koji su bili bezuspešni. U decembru 2024. godine Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu donelo je odluku da se okrivljenima sudi u odsustvu i sud im je postavio branioce po službenoj dužnosti.
Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas” pozvao je javne ličnosti poreklom iz Hrvatske, ali i sve one kojima je stalo do istine i pravde da prisustvuju današnjem glavnom pretresu kao podrška porodicama poginulih i ranjenih. Direktor centra Savo Štrbac dodao je da se očekuje dolazak istoričara Milana Gulića, koji je kao dete bio u koloni na Petrovačkoj cesti, kao i dramaturga Nataše Drakulić, a poziv je upućen i vršiocu dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojanu Arbutini, koji je takođe kao mali bio na Prijedorskoj cesti.
U izjavi za „Politiku” Štrbac kaže da je namera da se srpskom pravosuđu poruči da se uozbilji i radi svoj posao, jer hrvatsko i bosanskohercegovačko pravosuđe nikada neće procesuirati odgovorne za smrt civila na Petrovačkoj cesti i u Svodni, a svedoci umiru i personalni dokazi odlaze u nepovrat.
– Ovo je u stvari „jugoslovenski slučaj” jer su Srbi iz Hrvatske stradali na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti u BiH od hrvatske vojske, a sudi im se u Beogradu. Tri današnje države uključene su u ovaj slučaj, što komplikuje predmet – kazao je Štrbac i dodao da je srpsko pravosuđe, tek kada je postalo jasno da Zagreb i Sarajevo neće podići optužnicu, prihvatilo krivičnu prijavu punomoćnika oštećenih Dušana Bratića. Pokrenulo je istragu i 31. marta 2022. godine podiglo optužnicu uz predlog da se okrivljenima sudi u odsustvu.
Advokat Bratić kaže da očekuje da sudsko veće posle izvedenih dokaza da svoj sud o tome da li je predmet optužbe ratni zločin.
– Time bi bila izvršena društvenomoralna osuda čina, a potom i dobio odgovor na pitanje da li su optuženi komandanti Hrvatskog ratnog zrakoplovstva i krivi za taj zločin čime bi se ostvarivala generalna prevencija ovakvih dela, što je i osnovna ideja suđenja za ratne zločine – smatra advokat Bratić.
Komentarišući činjenicu da je od događaja za koji se okrivljeni terete prošlo 30 godina, punomoćnik oštećenih smatra da kod ratnih zločina upravo protek vremena, naročito kod dela izvršenih od strane visoko rangiranih vojnih lica ili državnih funkcionera, omogućava da se pribave dokazi potrebni za optuženje.
– Prestankom njihovih funkcija i njima bliskih saradnika, promenom vlasti u državi, smenom generacija, protekom perioda čuvanja tajnosti podataka, popuštaju stege i svedoci se oslobađaju da svedoče. To i jeste jedan od razloga zašto je ustanovljeno da krivično gonjenje za ratne zločine ne zastareva – kaže naš sagovornik.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
