D.I.C. Veritas

Политика, 28.08.2014, Саво Штрбац: Хрватски бранитељ на православном гробљу

Свештеник није допустио почасном воду Хрватске војске да уђе на гробље и да се од саборца опрости уз војне почасти, почасне плотуне и хрватску заставу на ковчегу

Православни свештеник, пре неки дан, није допустио да се „хрватски бранитељ православне вјере”, педесетчетворогодишњи Војислав Беадер, покопа уз војне почасти на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику. Упркос тражењу породице, свештеник није допустио почасном воду Хрватске војске да се од свог саборца опрости уз војне почасти, испаљивање почасних плотуна и хрватску заставу на ковчегу те им је забранио улазак на православно гробље. Пошто се Беадерова породица успротивила томе, бранитељ је покопан уз присутност почасног вода, али без православног свештеника.

Ову вест су пренели скоро сви медији у Хрватској под бомбастичним насловима: „Инцидент у Шибенику”, „Срамота у Шибенику”, „Министарство бранитеља осудило инцидент у Шибенику”… Завирио сам и у коментаре уз ову вест на неким хрватским порталима. Е, шта ту свега нема – од онога да је требало свештеника покопати заједно са хрватским бранитељем до тражења од државне управе да што пре одлучи о већ поднетом захтеву о оснивању Хрватске православне цркве (очито да се не задовољавају Хрватском православном заједницом, која је као НВО основана 2010. године), који је уредно предан у име 16.647 православаца колико их се, према попису становништва 2011. године, изјаснило као Хрвати, „који су у властитој држави присиљени да буду чланови Српске православне цркве, што на крају резултира оваквим ружним ексцесима”.

Министарство бранитеља осудило је поступак православног свештеника истичући како је такав однос према покојнику недопустив и представља грубо негирање покојникове посљедње жеље и жеље његове породице, а реч је и о кршењу законске одредбе о праву хрватског бранитеља да се покопа уз војне почасти.

У саопштењу се наводи да су се и раније догађали овакви „повремени и издвојени немили догађаји”, који су након разговора министра Матића с покојним митрополитом загребачко-љубљанским Јованом престали да се дешавају, те да ће министар ускоро бити на пријему код новог митрополита Порфирија, којег ће замолити за помоћ како би се убудуће избегло „понављање ових инцидената који нарушавају достојанство покопа хрватског бранитеља”.

И раније је било оваквих случајева у Хрватској. У септембру 2009. године приликом сахране „хрватског бранитеља Рома православне вјероисповијести” Рајка Јовановића, такође на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику, а други у априлу 2012. приликом сахране „хрватског бранитеља православне вјероисповијести” Горана Драговића на православном гробљу у Братишковцима код Скрадина. Свештеник је у оба претходна случаја, као и сада, забранио војсци да уђе на гробље и успротивио се покривању ковчега хрватском заставом. Тада су саборци и родбина бранитеља поштовали свештеникове услове тако што су хрватску заставу ставили у ковчег, док је војни део протокола одржан изван гробља, а свештеник је обавио церемонију сахране.

Не познајем довољно прописе и правила ни Српске православне цркве али шта се догађа када је државни протокол о сахрани хрватских војника у сукобу са правилима цркве?

Ако се има у виду да је Хрватска секуларна држава и да католичка црква на свом поседу, упркос другачијем званичном државном ставу, подиже споменике Павелићу и осталим усташким званичницима и редовно им служи мисе задушнице, онда је потпуно јасно да и православна црква има право да на свом поседу спроводи своја правила понашања. Колико знам, слична је ситуација и у многим државама широм света у којима је црква одвојена од државе.

Можда ће хрватски министар бранитеља на скорашњем пријему „замолити” новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија да по субординацији, зарад мира у кући ниже свештенство не прави проблеме око „ситница” као шибенски протојереј Ђурђевић, као што је урадио и његов претходник, благопочивши Јован, али моје симпатије ће свакако бити на страни шибенског пароха, не због тога што не дозвољава хрватским ветеранима из рата деведесетих да се по државном протоколу сахрањују на православном гробљу као „издајицама српства и православља”, већ због тога што је у праву.

Саво Штрбац
објављено: 28.08.2014.

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.