Поводом српских жртава у рату деведесетих недавно су се у Загребу сукобили Драго Пилсел и Андрија Хебранг. Пилсел је на конференцији за штампу одржаној 3. августа питао што је с истрагом о злочину над српским цивилима у селима Комићу и Пољицима недалеко Удбине у Лици, који се десио 12 августа 1995, због чега га је Хебранг, преко екстремно десног и хушкачког портала Директно.хр, сврстао у “загађиваче медијског простора” и “познате фалсификаторе повијести”, који покушавају окаљати „сјајну хрватску побједу над српском војском у ‘Олуји’ питањем о злочинима за које нема никаква доказа“.
Према међународним стандардима, објашњава Хебранг, “наоружани цивил није цивил, него терорист”, додајући да и сами Срби признају да немају евиденције жртава темељене на идентификацијама. “Чак и познати фалсификатор и аболирани злочинац Саво Штрбац у својим документима признаје да је њихова документација обухватила и разне категорије погинулих који се могу назвати ‘условно војници’” појашњава Хебранг и позива се на своју књигу “Злочини над цивилима у српско-црногорској агресији на Републику Хрватску” у којој се цитира и ”Штрпчева констатација да је међу укупно погинулима било 80 цивила”.
Пилсел реагује 20. августа ауторским текстом преко портала Аутограф.хр, наводећи да је против њега, након Хебрангових увреда и клевета, почела нова и досад најжешћа кампања увреда и пријетњи те је био приморан, након што му је послата ”порука” у којој усташа држи заклану главу Србина, обратити се и полицији. У истом тексту понавља оно што је рекао на конференцији за штампу у вези злочина у селу Комић:
- Хрватска војска је дана 12. августа 1995. ушла у Комић из правца Ондића, без икаква отпора, с два тенка и три оклопна транспортера. У времену између 12 и 14 сати у селу је уништено, минирано и спаљено око 80 посто свих објеката. То је видео са колегама из Хрватског хелсиншког одбора када је након дојаве у фебруару 1996. стигао у Комић. Истрагом су утврдили да су убијени: Стака Ћурчић (стара око 45 година, убијена метком), Мика Павлица (стара 90 година, непокретна, жива спаљена у кући), Марија Бркљач (стара 75 година, непокретна, жива спаљена у кући), Сава Лаврнић (стара 93, изрешетана испред куће), Петар Лаврнић (стар 65 година, син Савин, изрешетан испред куће, везан жицом за мајку), Раде Сунајко (стар 89 година, убијен метком), Милка Сунајко (стара 86 година, убијена метком), док се глухонемој Борки Опалић, старој око 50 година, изгубио сваки траг.
Пилсел замера Хебрангу и што не изражава никакво жаљење због свирепог убиства старице Саве Лаврнић и других из села, већ их оптужује за тероризам.
Ко је Драго Пилсел? Хрватски новинар и теолог који је одрастао у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић; млађи брат му је у октобру 1991. као припадник ЗНГ, након размјене ватре са патролним чамцем ЈНА код острва Шипана нестао; и сам је неколико мјесеци као хрватски војник био у рату; после “Олује” скупљао је и сахрањивао побијене Србе по Лици и Далмацији. Оца Адолфа, Павелићевог тјелохранитеља, у августу прошле године довео је у Јасеновац да се поклони усташким жртвама.
А Андрија Хебранг? Син ст. Андрије Хебранга високопозиционираног члана Комунистичке партије и партизанског борца те блиског пријатеља Јосипа Броза Тита, који је 1949. изгубио симпатије међу високим дужносницима странке па оптужен за издају и смакнут под још неразјашњеним околностима и са још непознатим местом покопа; иако је рођен у Београду 1946, после очевог смакнућа, вратио се у Загреб где је провео дјетињство и без мајке, која је била осуђена на 12 година затвора; у Загребу је завршио гимназију, Медицински факултет и обранио докторат; у рату је био министар здравства и координатор Санитетског стожера (штаба) од 1991. до 1995. године.
Пилсел као усташки потомак постаде антифашиста и хуманиста а партизански Хебранг проусташа и расиста. И демантоваше ону народну да ивер не пада далеко од кладе.
Хебранг мл. говори и ноторне неистине. Никада нисам ни изрекао ни написао да је међу укупно погинулима Србима у рату деведесетих било 80 цивила (на Веритасовом списку тренутно је 7.341 жртва, међу којима је 2.756 цивила и 1.072 жене). А кад говорим о категорији “условни војници” онда то може бити само у значењу да је цивилних жртава много више него по званичним подацима.
Саво Штрбац
Објављено у штампаном издању Политике, 30. августа 2018.
