Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u hrvatskom parlamentu Anja Šipraga upozorila je danas da je, kako je navela, nakon demonizacije ćirilično pismo potpuno zaostalo u primeni u Hrvatskoj.
Šimpraga je to rekla u okviru rasprave o Izveštaju o sprovođenju Zakona o pravima nacioalnih manjina u prošloj godini i istakla da je upotreba ćirilice zagarantovana Ustavnim zakonom i Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima, ali da srpsko pismo postoji samo u tragovima.
Upozorila je i da se na HRT-u poslednjih duže od pet godina postotak sadržaja namenjenog pripadnicima nacionalnih manjina sveo na poražavajućih jedan posto.
Poslanici su upozorii na nedovoljnu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u telima vlasti i na rast etnički motiviranih krivičnih dela u prošloj godini,
Poslanik opozicionog SDP Ivan Račan je rekao da izveštaj ima puno pozitivnihh elemenata, ali je upozorio da istovremeno pokazuje da nije postignut cilj vezan uz dovoljnu zastupljenost manjina u telima vlasti iako za to postoji zakonska obaveza.
Takođe, upozorio je na problem etnički motiviranih krivičnih dela i naveo da ih je tokom prošle godine bilo prijavljeno 85, što predstavlja povećanje od 66.7 posto u odnosu na 2022., kada je bio evidentirano 51 krivično delo.
I Vladimir Bilek (Klub nacionalnih manjina) upozorio je da je i dalje kod dela medija vidljiva nezainteresiranost za događanja vezana uz udruženja i zajednice nacionalnih manjina. Posebno, rekao je, problem predstavlja odnos HRT-a prema aktivnostima pripadnika nacionalnih manjina, kao i za organizaciju posebne redakcije, što je predviđeno ugovorom između vlade i Hrvatske radio-televizije.
Ivana Mujkić (Klub Domovinskog pokreta) upitala je kako objasniti da raste ukupan iznos sredstava namenjenih nacionalnim manjinama, ali proporcionalno raste i broj krivičnih dela motivisanih mržnjom.
Poslanica desnog konzervativnog Domovinskog pokreta, koji je sa HDZ-om na vlasti u Hrvatskoj, smatra da je to tako jer se najveći deo sredstava izdvaja za Srpsko narodno veće (SNV), a ne usmeravaju se na dizanje stepena razumevanja i podsticanja integracije, nego baš suprotno.
“Novac hrvatskih građana troši se na podsticanje segregacije, na stvaranje zatvorenih homogenih zajednica, koje žive u Hrvatskoj, ali, nažalost, vrlo često ne osećaju pripadnost toj zemlji”, rekla je Mujkić.
Poslanik Ante Kujundžić iz opozicionog Mosta je rekao da je u prošloj godini iz državnog budžeta za potrebe pripadnika nacionalnih manjina izdvojen 71 milion evra i upitao gde su rezultati tih sredstava.
Kritizirajući rad Srpskog narodnog veća (SNV) i Srpske pravoslavne crkve (SPC), on je rekao da oni često deluju paralelno:
“Jedan je fokusiran na ceremonijalne rituale, a drugi na formalnu politiku koja ne dotiče suštinske probleme nacionalne manjine u Hrvatskoj. SNV i SPC su zaglavili između prošlosti i sadašnjosti”, smatra ovaj Mostovac.
Za poslanika Uršu Raukar Gamulin (Klub Možemo) današnja rasprava pokazala da su nacionalne manjine, naročito srpska, prečesto predmet politikantstva, predizbornih kampanja i skupljanja jeftinih političkih poena, “držeći nas zarobljene u istom narativu – opasnosti od srpskog sveta, kao da od Domovinskog rata nije prošlo 30 godina”.
Garmulin se osvrnuo i na važnost zaštite medijskih sloboda, upozorila je i da, kako je navela, politikantski napadi na hrvatski nedeljnik Novosti “ispisuju metu na novinarima i zaposlenima tih novina”,
Povezani tekstovi
