To je treća presuda Županijskog suda u Splitu u postupku za miniranje brane „Peruća” 1993, a optuženi oficir JNA je već osam godina u pritvoru Borislav
Borislav Đukić (75), penzionisani general JNA, optužen da je krajem januara 1993. godine pomagao u pokušaju rušenja brane „Peruća” na reci Cetini, ponovo je pre dva dana pred Županijskim sudom u Splitu, u trećem postupku, prvostepenom presudom osuđen na deset godina zatvora. Presudu je izreklo sudsko veće sudije Dinka Mešine, koje mu je i prethodno, u decembru 2020. godine, izreklo istu kaznu. Ovu presudu, kao i prvu kojom je Đukić krajem 2018. godine bio osuđen na devet godina zatvora, ukinuo je hrvatski Vrhovni sud.
General Đukić nije prisustvovao izricanju presude u utorak jer, kako je nezvanično moglo da se čuje u sudu, nije bilo vozila kojim bi on iz splitskog istražnog zatvora bio dovezen u sud. Zanimljivo je da sudija Mešina nije obrazložio izrečenu presudu jer, kako je rekao, „okrivljeni nije tu”. Sudija je dodao i da su razlozi zbog kojih je Đukiću izrečena ista kazna kao i posle prethodnog suđenja isti kao i prethodni put i da će presudu detaljno obrazložiti pisanim putem.
Radivoj Nikolić i Željko Ostoja, branioci generala Đukića, kažu za „Politiku” da je presuda zasnovana na pretpostavkama i netačnim činjenicama i da je kao takva nezakonita i nepoštena.
– Izreka je u suprotnosti sa izvedenim materijalnim dokazima, kao i svedočenjima ispitanih svedoka odbrane i optužbe, a posebno svedoka alibija, koji je izričito u svom iskazu naveo da optuženi general u vreme koje se navodi u optužnici nije obavljao nijednu vojnu ni policijsku dužnost. Tokom postupka nije utvrđen nalogodavac, ne zna se kada je eksploziv dopremljen i stavljen na branu. Uz sve to, niko na brani nije vidio optuženog, niti je on naredio povlačenje vojske, a oštećenja na brani ne odgovaraju količini eksploziva od 30 tona. Tokom postupka, takođe, nije izveden nijedan dokaz da je postojala namera rušenja brane. Nije izveden nijedan dokaz da su komandant Srpske vojske Krajine, niti Glavni štab SVK, planirali ili naredili rušenje brane, izdvojili proračunom eksploziv ili planirali dovoženje eksploziva na branu – navode advokati.
Đukić je, podsetimo, uhapšen na aerodromu u Tivtu u julu 2015. godine, prilikom ukrcavanja u avion za Beograd, po poternici koju su za njim raspisali hrvatski pravosudni organi. Posle osam meseci provedenih u ekstradicionom pritvoru izručen je Hrvatskoj, gde se u pritvoru nalazi duže od osam godina, i to bez pravnosnažne presude.
Optužnica Županijskog državnog tužilaštva teretila je generala Đukića da je kao zapovednik 221. motorizirane brigade JNA organizovao rušenje brane hidroelektrane „Peruća” kako bi potopio Sinj, Omiš i Trilj, pri čemu bi poginulo gotovo 50.000 stanovnika i bila uništena njihova imovina. Zato je, prema navodima optužnice, naredio da se u temelje brane i pod most na četiri mesta stavi 20 do 30 tona TNT eksploziva, koji je bio povezan 812 metara dugim telefonskim kablom s indukcijskim strojem.
Tužilaštvo tvrdi da je Đukić 28. januara 1993. godine naredio povlačenje svoje vojske i aktiviranje eksploziva.
Penzionisani general je tokom iznošenja odbrane vrlo argumentovano pokušao da uveri sudsko veće da u vreme eksplozije nije bio na brani ni blizu nje, da nije organizovao postavljanje eksploziva, niti je bio uključen u sistem komandovanja.
M. Derikonjić
e-Veritas
Tekst se misteriozno pojavio tek 24. 03. 2024, na naslovnoj strani web izdanja dnevnika „Politika“, navodno u rubrici Hronika, sa datumom 21. mart 2024. godine.
Povezani tekstovi
