Архиепископ горњекарловачки Герасим предводио је Свету архијерејску литургију у карловачком саборном храму Светог Николаја поводом Свете дјеце новомученика јастребарских и сисачких
понедјељак 13. јула, када православна црква прославља Сабор светих дванаест апостола – Павловдан и Свету дјецу новомученике јастребарске и сисачке, архиепископ горњекарловачки Герасим предводио је Свету архијерејску литургију у карловачком саборном храму Светог Николаја.
Архиепископ је осветио кољиво и колач у част и спомен на Дјецу новомученике јастребарске и сисачке који се одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве из 2022. године молитвено прославља 13. јула. О дјечјим логорима у Јастребарском и Сиску детаљније је писао ђакон Будимир Кокотовић који је прије неколико година службовао и у Карловцу.
– Дечји логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је један од неколико логора за српску децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом “Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јањичаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. јула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском. Дечји логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније – пише ђакон Кокотовић и додаје:
– Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара. Поступајући према наређењима данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечја тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани. У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце. Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје “радне дане“ рачунао на “куне“ и “комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција – наглашава Кокотовић. Спомиње и истраживања Драгоја Лукића гдје је гробар од усташких власти наплаћивао свој рад, свакодневно водећи евиденцију колико је и које дјеце покопао.
Према неким подацима у Јаски је од 11 .јула до 26. августа 1942. године прошло око 3.500. српске дјеце, од чега 2.000. са Козаре након њемачко-усташке офензиве. У том времену преминуло је 770 дјеце.
Четврта кордунашка ударна бригада НОВЈ, под водством команданта Николе Видовића изненадила је усташку посаду у граду, на путу за Жумберак, 26. августа 1942. године, након чега је ослободила логор и повела дио дјеце са собом на Жумберак и касније на Кордун, док су болесни и слабији касније предани фамилијама у Загреб, а дио њих враћен у логор. Дечји логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године. У цијелој окупираној Европи једино је НДХ имала конц-логоре искључиво за дјецу.
