БЕОГРАД – На представљању књиге Станка Нишића Олуја (документи) oдржаном синоћ у Дому Војске Србије истакнуто је да је реч о вредном делу које садржи обиље чињеница које тешко терете Хрватску за геноцид који је та држава направила над српским народом. Указсно је на вероломство Хрвата, који су у СФРЈ били означени као Србима братска нација, а који су само у 20 веку пет пута кршили савезништво и реч дату Србима.
- Године 1941. су 3592 официра хрватске војске поднели молбу да из југослаовенске војске пређу у оружане снаге НДХ, а 1991.године 7.000 официра је прешло Туђману и пре признавања хрватске државе – каже се у књизи.
Промоција Нишићеве књиге протекла је у знаку ослобађајуће пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу чиме је Хрватска ослобођена оптужбе да је починила геноцид.
- Ако то није геноцид онда нака кажу шта је. Нека кажу јесу ли то ратни злочини, удружени злочиначки подухват или шта већ, али по нама то јесте геноцид. По циљу операције то је равно геноциду о овај Нишићев рад доприноси расветљавању геноцида почињеног у сред Европе – рекао је Саво Штрбац, руководилац докуманациионо информативног цетра Веритас и наставио:
-После те ослобађајуће пресуде 16. новембра доживели смо пораз. Војници би рекли да изгубљена битка не значи изгубљени рат и, иако нисмо војник, држим се тог принципа: идемо даље!
Користан пораз
Штрбац који је био секретар владе Републике Српске Крајине РСК је додао да су пресуде Готовини и Маркачу треба посматрати по изреци „има пиривих победа, али и корисних пораза“.
- Од тога да кукамо себи да смо овакви или онакви нема много помоћи. Треба да на то мислимо. Да не би било манипулације, бележио сам српске жртве у Хрватској и Крајини. Из овога посла нема излаза, излаз је једино физички нетстанак човека, а порази као овај који смо доживели 16. Новембра јачају нас у жељи да се иде даље, до краја. Јер ту нашу истину носимо у генима – рекао је Штрбац.
Тужбу Србије против Хрватске у оквиру межусобног повлаћења тужби пред Међународним судом правде у Хагу, по мишљењу, Штрпца не би требало повлачити.
Он је саопштио да мимо држеве Србије Хрватску туже три адвокатске канцеларије у Чикагу у којима ради укупно око 80 адвоката и који , потпуно бесплатно, заступају Крајишнике који траже одштету за претрпљену душевну бол. Дакле, само за то, без накнаде за уништена материјална добра.
-Тај износ ће заједно са каматама од 1995. Године износити 10,5 милијарди долара, за савку особу 25.000 долара – напоменуо је Штрбац поводом књиге Станка Нишића „Хрватска олуја“.
Србија да распише награду од 10 милиона за тзв. топничке дневнике
Штрбац је изнео своју визију наредних напора у доказивању српске истине.
-Чули сте да се ова коначна пресуда може ревидирати, а за то треба један или група доказа који нису до сада изведени. Знам за једна такав доказ а то су артиљеријски или како то зову Хрвати топнички дневници. Они нису пронађени и то је имало консеквенце, Хрватска је каснила са уласком у ЕУ. Можемо ли их пронаћи? Можемо, ако је држава могла да распише ону вишемилионску награду за информацију о томе где се сакрива Ратко Младић, зар сада не би могла да распише награду од милион или 10 милиона евра за те „топничке дневнике“. Верујем да би се нашли – рекао је Штрбац.
Слободан Јарчевић: Није тачно да нисмо потписали З 4
Публициста Слободан Јарчевић, каже да је реч о књизи „једној од оних који штампају самоникли срби а које би требало да се штампају по налогу министрства културе, чији би садржај требало да уђе у уџбенике од основних школа до факултета“. Он каже да је то дело и значајно и занимљиво са становишта историјских чињеница јер аутор иде дубоко у историју.
-Нишић се дотакао и краља Томислава једног од обласних господара у Србији. Он је увео исповедање вере у католицизму и папа му је дао титулу краља и ето, то је довољно било да се твори мит о хрватској држави која заправо није постојала. Сви Словени су строседеоци Балкана и одавде су отишли Руси, Чеси и Пољаци. У старим списима само се наше име спомиње – рекао је Јарчевић.
Говорећи о историјским коренима понашања Хрватске према Србима у Крајини, Јарчевић је упозорио да ништа не треба посматрати као случајност и да је Олуја финале једне конзистентне политике.
-Историја нас увек изненади и однесе животе а ми и мислимо да се то десило случајно. Не господо. О томе су објављене стотине књига на свим евроским језицима.
-Још на Берлинском конгресу одлучено је да се створи Македонија и да се створи и македонска нација, да се на косову направи шиптарска држава, и да се ван Србије створи православна црква која не би била под управом патријаршије у Србији и ево у Црној Гори је створена. Берл конгрес је одлучио и да Војводина не сме бити у држави у којој је Шумадија, предвидели су да ће Аустроугарска нестати Одлучено је да Србија буде подељена на у седам држава и ево вам региони Србије – рекао је Јарчевић.
Он је судбину Срба ставио у контекст сукбљавања интерса великих сила на блканском простору.
-Турсса није била јава сила, она је била полуга папе и западних земаља ради ометања ширења и јачање руске царевине - закњучио је Јарчевић.
Као сведок догађаја који су претходили Олуји а познати су као мировни план З 4, Јарчевић је рекао да није тачна тврдња Војислава Шешеља да РСК тај план није потписала.
- У Ердуту 15. јуна то је потписано, а Хрвати су то 16. јуна у Загребу, потпис је ставио њихов министра трговине. Сутрадан се Савет безбедности хвалио да неће бити рата да ће се УН повући али 10 дана послетога Туђман каже да је потпис стављен ван снаге. Требало је поново да се потпише у Београду, али то није успело. Зтим смо путовали у идемо у Норвешку али стиже хрватима налог да не потписују. Тамо су мени украли торбу са документима. Био је још један покушај, путовао сам у Лондон али хрватска делегација није дошла. Они су понудили једну петину Крајине ја то одбацујем а и то је потписано три дана пре хрватске акције – закључио је Јарчевић.
Povezani tekstovi
