Данас се навршило 19 година од почетка хрватске војне акције “Олуја”, која је довела до егзодуса више од 250.000 Срба из Хрватске. Иако је од ових злочина прошло готово две деценије, “Олуја” је и даље злочин без казне јер за убиства Срба у Хрватској, њихово протеривање и прогон, још нико није одговарао.
Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, и да су представници РСК дан раније у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.
У акцији “Олуја” против крајишких Срба, односно 230.000 становника и око 30.000 војника, ангажовано је 200.000 војника. За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине, али и кад је престао сваки отпор, агресор је убијао људе који нису хтели или могли са својих вековних имања, али и оне у избегличким колонама.
На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба из ове акције и после ње.
Од укупног броја жртава, до сада је расветљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих води још 894 лица, од чега 632 цивила, међу којима 315 жена. Хрватска држава и даље, без доброг разлога избегава ексхумације познатих места укопа са око 270 посмртних остатака, сахрањених углавном под ознаком “непознат”. Исто тако, Хрватска отеже и са идентификацијама 335 ексхумираних посмртних остатака.
О “Олуји” и њеним последицама 19 година после, данас за Речено и прећутано говоре Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра “Веритас” и Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске.
Аутор и водитељ: Дијана Ивановић