Реч је о Петру Бјелобаби (48) из Радуча код Госпића и Миленку Јапунџићу (77), из Рудопоља код Градачца коју су убијени у “Олуји”, као и Анкици Вујновић (48) из Дивосела код Госпића, удатој за Србина која је убијена у операцији “Медачки џеп” и којој је одсечена глава
Двоје Срба и једна Хрватица удата за Србина, чији су посмртни остаци идентификовани прошле недеље у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу, страдали су у акцијама “Олуја” и “Медачки џеп”.
Њихов идентитет објавио је београдски Документационо-информациони центар “Веритас”, позивајући се на то да свака жртва заслужује да буде именована, упркос томе што хрватски органи то нису учинили. Реч је о Петру Бјелобаби (48) из Радуча код Госпића, Миленку Јапунџићу (77), из Рудопоља код Градачца, и Анкици Вујновић (48) из Дивосела код Госпића.
Петар (Данета) Бјелобаба убијен је у августу 1995, за време акције “Олуја”. Из куће у засеоку Дреновац, у Радучу, одвели су га припадници Хрватске војске, наводно да им покаже пут, и од тада му се губи сваки траг.
У истој акцији убијена је и његова мајка Милка Бјелобаба (90). Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Житнику и идентификовни 2008. године, те сахрањени у породичној гробници у Радучу.
Породица ће, како кажу у “Веритасу”, Петрове посмртне остатке сахранити у породичној гробници у родном селу, 9. марта.
Миленко (Ђуре) Јапунџић је за време “Олује” са супругом Смиљаном остао код куће, у Рудопљу. Смиљана је заробљена и одведена у сабирни логор у Задар, док се Миленку изгубио траг у селу.
После неког времена, Смиљана је из Задра, преко Загреба, избегла у Србију, одакле се касније вратила у Рудопоље и ту и умрла 2004. Петнаестак година касније, Миленкове кости пронађене су близу његове куће и пребачене на Завод за судску медицину због ДНК-а анализе. Сада ће их породица сахранити у породичну гробницу у Рудопољу.
Анкица (Томе) Вујновић убијена је 9. септембра 1993, приликом напада на подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ – у хрватској акцији “Медачки џеп”. Тада је убијен и њен супруг Момчило (57).
Момчило је био Србин, родом из Дивосела, а Анкица Хрватица, из Купчине Жумберачке, општина Јастребарско. Живели су у загребачком Максимиру и повремено боравили у Дивоселу. Момчило се почетком рата затекао у родном месту, из којег, како наводе у “Веритасу”, због болести није могао да се врати у Загреб, где је Анкица остала са сином из првог брака, иначе припадником Хрватске војске.
Анкица је више пута тих ратних година из Загреба, преко Мађарске, Србије и Босне, долазила у Дивосело, доносећи мужу храну, одећу и лекове. Ту ју је затекао хрватски напад, у септембру 1993. Када су хрватски специјалци из куће извели Момчила, Анкица је потрчала за њима вичући да је Хрватица и да јој пусте болесног мужа, и показивала им хрватске документе, што је “специјалце” додатно испровоцирало, па су јој одсекли главу, распорили утробу и у њу стрпали главу.
У тој акцији је убијено 32 житеља Дивосела, од којих су сведоци идентификовали 28, међу којима и Момчила, али не и Анкицу због унакажености тела.
Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља, прошле недеље је у Заводу за судску медицину и криминалистику спроведена коначна идентификација посмртних остатака шест особа несталих и смртно страдалих у домовинском рату, ексхумираних на подручју Личко-сењске и Задарске жупаније (3), Сисачко-мословачке жупаније (2) и једно тело преузето с подручја БиХ.
Povezani tekstovi
