I pored propisa usklađenih sa zakonodavstvom EU, u Hrvatskoj se i dalje vode na desetine istraga protiv Srba zbog navodnih ratnih zločina, podižu se optužnice, sudi u odsustvu i raspisuju poternice, opominje Savo Štrbac. Taj model sada se “izvozi” na KiM
Predstavljen pregovaračima u Briselu 2. maja, nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, čije je formiranje predviđeno ranijim sporazumima koje su parafirali i Beograd i Priština, prištinske vlasti su odbacile. Sa obrazloženjem da nije u skladu sa ustavom tzv. Kosova.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, umesto tog nacrta koji je izradio Upravljački tim, koji je, inače, Priština ekspresno raspustila posle predstavljanja statuta, sad predlaže “hrvatski model” za srpsku nacionalnu manjinu. I napominje da “nema normalizacije i dobrosusedskih odnosa bez uzajamnog priznanja i bez ozbiljne i poštene zaštite nacionalnih manjina”.
O kakvoj se “poštenoj zaštiti manjina” po hrvatskom modelu radi, naročito ako je ta manjina srpska, svedoče zvanični podaci iz susedne države: prema poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj 2021. godine, u ovoj zemlji živi svega tri odsto Srba, (još) jedan odsto manje u odnosu na prethodni popis. Može se, dakle, već iz ovog podatka pretpostaviti zbog čega je ovaj model tako privlačan Kurtiju.
Hrvatski model značio je završetak etničkog čišćenja Srba na području Hrvatske, a eto, oni ga prenose sada i na Kosovo, kaže za RT Balkan Savo Štrbac iz Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas”.
On napominje da je Hrvatska uskladila sve svoje propise, pa i ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, sa evropskim zakonodavstvom pre nego što je ušla u Evropsku uniju.
“Na papiru ne može bolje, ali problem je što praksa ne prati propise. I pored dobrih zakonskih rešenja, u praksi se i dalje dešava tzv. tihi egzodus Srba. Dovršava se etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj po tom njihovom modelu, bez obzira što su garancije u samom ustavnom zakonu”, kaže Štrbac.
Još početkom 2000-ih godina “Veritas” je dao procenu da se oko 100.000 radno sposobnih Srba neće vratiti u Krajinu zbog masovnog podizanja optužnica za ratne zločine. Pritom, treba imati u vidu da se optužnice za ratni zločin podižu i zbog krađe frižidera ili šamara hrvatskom vojniku, objašnjava naš sagovornik.
“Prošle godine izdali smo publikaciju u kojoj smo obradili 3.706 procesuiranih osoba za ratne zločine, sada ih je stotinak više. Od toga je samo tri procenta pripadnika Oružanih snaga Hrvatske, 97 odsto bivše JNA, biše vojske Republike Srpske Krajine. Svega 13 odsto se sudi u prisustvu, sve drugo u odsustvu”, navodi Štrbac.
On dodaje da se i dan-danas svakog meseca otvara na desetine novih istraga, podižu se nove optužnice, raspisuju poternice.
“Bilo je tri hapšenja po njihovim poternicama van granica Hrvatske, jedno je bilo pre nekoliko dana i u Srbiji, jedno u Irskoj, jedno u Americi. Dvojica su već izručeni ove godine”, kaže Štrbac.
On ističe da se “Veritas” apsolutno zalaže za to da se svaki zločin procesuira.
“Ali ne može biti ratni zločin krađa frižidera ili šamar pripadniku hrvatske vojske. A to je sve u praksi kod njih, s tim se susrećemo svaki dan. Degradirali su jedno teško krivično delo kao što je ratni zločin, sveli su ga na krađe bele tehnike, životinja”, ističe Štrbac.
I pored svih garancija predviđenih ustavnim zakonom i ostalim propisima, Srbi u delovima Hrvatske i dalje nemaju ni struju ni vodu ni puteve, sve što su imali pre rata, dodaje naš sagovornik.
“Džaba šta piše u propisima, koji garantuju upotrebu ćirilice gde ima više od trećine Srba, kad u praksi znamo kako je bilo u Vukovaru kad su čekićali postavljene table. Broj Srba stalno pada, povratka skoro da i nema”, upozorava Štrbac.
Sada se to preslikava na Kosovo i Metohiju, a kako napominje Štrbac, hrvatski instruktori su već tamo i podučavaju Prištinu kako procesuirati što više Srba s KiM, kao što rade u Hrvatskoj.
“Već imamo na Kosovu prve dve optužnice u odsustvu. Toga će sada biti sve više i više, jer je to taj hrvatski model. I on se ne podučava samo na Kosovu. Niko i ne taji da hrvatski stručnjaci, tužioci, od avgusta prošle godine odlaze i u Ukrajinu i Ukrajinci dolaze u Hrvatsku da preuzmu njihov model procesuiranja koje je veoma efikasno. Efikasnije od tenkova i pušaka”, naglašava Štrbac.
Što se tiče Zajedničkog veća opština na području istočne Slavonije i Srpskog narodnog veća, Štrbac kaže da od njihovog osnivanja nikada nije ni bilo predviđeno da oni imaju bilo kakvu vezu sa Srbijom.
“Oni imaju savetodavnu ulogu, svodi im se uloga na to da prenesu vlasti šta ih muči, šta bi oni hteli da iniciraju, ali ni o čemu ne odlučuju. To je potpuno drugačiji model”, napominje Štrbac.
Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac za RT Balkan kaže da su retke situacije da se jedan model rešavanja odnosa između većinskih i manjinskih naroda preslikava na druge situacije, u drugim političkim i istorijskim okolnostima.
Takav je slučaj i ovde gde postoje značajne razlike između ZSO, onako kako je njeno formiranje i nadležnosti dogovarano u dosadašnjim pregovorima, i Zajedničkog veća opština u Hrvatskoj.
Pupovac podseća da je se model Zajedničkih opština u Hrvatskoj temeljio na Erdutskom sporazumu, sklopljenom paralelno sa onim Dejtonskim, koji je trebalo da osiguraju mir i političko rešenje etničkih odnosa u BiH i Hrvatskoj.
“Erdutski sporazum su verifikovale Ujedinjene nacije i na osnovu njega je uspostavljena misija UN na tom prostoru koja je trajala oko tri godine, dok nije dovršen proces reintegracije tog područja u ustavno-pravni poredak Hrvatske, a koji je obuhvatao proces rešavanja pitanja statusa srpske nacionalne manjine i pitanja povratka izbeglica i drugih prava. Jedna kompleksna i zahtevna operacija koja je prošla uspešno u najvećoj meri, pozitivno i za Hrvatsku i za Srbe”, kaže Pupovac.
On navodi da je završnim odredbama Erdutskog sporazuma samo načelno definisano Zajedničko veće opština, nešto bliže određenje definisano je pismom o namerama Vlade Republike Hrvatske, takođe verifikovanim od UN.
“Zajedničko veće opština je definisano na osnovu ta dva međunarodna ugovora kao telo koje je sastavljeno od izabranih poslanika, odbornika u opštinama na području dve županije Osečko-baranjske i Vukovarsko-sremske koje imaju ovlašćenja u sferi ljudskih prava, obrazovanja, razvoja i koje nažalost nije dobilo adekvatan status praktično do danas. Naš zahtev da dobije status sui generis organizacije ili ustanove nije prihvaćen, uprkos činjenici da je formiran na osnovu međunarodnih ugovora i da je sastavljen od izabranih odbornika. Formalno je tretirano kao nevladina organizacija”, naglašava Pupovac.
Zajednica srpskih opština, prema onome što je predlagano u dosadašnjim razgovorima, ne bi imala status nevladine organizacije, nego bi imala čitav niz ovlašćenja u području upravljanja pitanjima iz sfere kulture, obrazovanja i drugih, ističe naš sagovornik.
“Radilo bi se zaista o zajednici opština u kojima Srbi čine većinu, a ne o asocijaciji izabranih odbornika koji su na kraju de jure priznati kao nevladina organizacija od strane države koja u pitanjima kulture, obrazovanja, ljudskih prava, razvoja, nema mnogo veća ovlašćenja od nevladine organizacije. Dakle, nema nikakve upravljačke prerogative, za razliku od dosadašnjih predloga koji se tiču ZSO”, kaže Pupovac.
Sasvim je sigurno da je neophodno da albanska i srpska strana uz pomoć međunarodne zajednice na KiM traže svoje rešenje na temelju onoga što je do sada usaglašeno, da se tu traže rešenja koja će biti funkcionalna i bliža onome moguće dogovoriti i što je potrebno, zaključuje Pupovac.
Piše: Jelena Čalija
Povezani tekstovi
