U regionu se traži još 9.781 osoba, a od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije i podacima nadležnih organa, oko 3.700 lica je srpske nacionalnosti
U bazi podataka aktivnih slučajeva osoba nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nalazi se 11.364 slučajeva nestalih lica, a da su oni srpske nacionalnosti za kojima se i dalje traga, u najvećem broju sa prostora Hrvatske, zatim BiH i KiM.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica organizovana je konferencija Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i prognanih sa prostora bivše Jugoslavije, sa koje je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković podsetio da su na nedavnom sastanku definisali tri bitne teme na kojima će se raditi u budućnosti, a to su izrada zakona, pomoć i podrška udruženjima i izgradnja kulture sećanja.
Selaković je poručio da će se nastaviti sa radom na donošenju Zakona o nestalim licima.
“Nastavićemo rad na donošenju Zakona o nestalim licima jer za to postoji politička volja “, rekao je Selaković i dodao da očekuje da će radna grupa za izradu tog zakona nastaviti sa radom.
Naglasio je da će pokušati da se izbori da se u budžetu za narednu godinu nađe prostor za podršku i pomoć radu i koordinaciji i udruženjima u onom obimu koliko je to moguće.
“Kada je reč o kulturi sećanja, mislim da se tu ne dovodi u pitanje apsolutno postojanje političke volje. Ova vladajuća struktura, na inicijativu predsednika Vučića još pre devet godina započela je sa izgradnjom kulture sećanja koja se utemeljuje na obeležavanje značajnih datuma vezanih za stradanje našeg naroda”, rekao je Selaković.
To su obeležavanje Martovskog pogroma, NATO bombardovanja, akcije “Oluja” itd.
On je predložio da se uspostavi i Nacionalni dan nestalih lica i izrazio spremnost da se u opštinama i gradovima širom Srbije podignu spomen obeležja nestalim licima.
Samo tri lica identifikovana među nestalima u BiH i Hrvatskoj
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da se proces identifikacije nestalih lica danas nalazi u kritičnoj fazi uzimajući u obzir broj nestalih koji su identifikovani, odnosno tri lica u Hrvatskoj i isti broj u BiH.
“To govori o nespremnosti onih čija je to obaveza i ono što je još gore – o srpskim žrtvama se ne govori”, rekao je Odalović.
Istakao je da ako ne postoji volja i spremnost sudova i tužilaštava u regionu da se bave problemom nestalih lica, da je taj problem gotovo nemoguće rešiti.
Predsednik Koordinacije Duško Čelić istakao je da bi na današnji dan trebalo da se sećamo nestalih lica.
“Pozivamo na solidarnost društva sa članovima njihovih porodica i kada pozivamo javnost u Srbiji i regionu da se sete tragičnih ratnih zbivanja i ne tako davne prošlosti na prostoru bivše zajedničke države, da se sete masovnih žrtava, ubistava, nestanaka ljudi koji su bili učesnici tih tragičnih zbivanja, naročito nevino postradalih”, rekao je on.
Dodao je da se danas, prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, u regionu traži još 9.781 lice, a od ukupnog broja nestalih, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije i podacima nadležnih organa, oko 3.700 lica je srpske nacionalnosti.
“Ove godine Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i prognanih sa prostora bivše Jugoslavije kao krovna organizacija udruženja porodica nestalih obeležava Međunarodni dan nestalih lica sloganom ‘Porodice nestalih i dalje čekaju'”, rekao je Čelić.
Na konfernciji su govorili i generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović, majka nestalog Srećka i sestra nestalog Bobana, Zorica Blagojević i majka nestalog Ivana Majstorovića, Dragana Majstorović koja je recitovala stihove svoje pesme posvećene nestalim licima i oni su nakon skupa kod Spomenika nestalim i stradalim licima u ratovima 90-ih, na prostoru bivše SFRJ u Tašmajdanskom parku položili venac i cveće.
Učesnici su nosili po jedan cvet, koji simbolizuje nestalo lice.
Matić: U Hrvatskoj se i dalje traga za 961 licem, problem manjak DNK uzoraka srodnika
Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić saopštio je danas da zastoj u rešavanju pitanja nestalih predugo traje i da bi trebalo učiniti sve kako bi porodice saznale sve što je moguće i dostojno ih sahranile i ožalile.
“Prema podacima Ministarstva branitelja Hrvatske, u ovom trenutku ima 1.806 nestalih za kojima se traga. Na bilateralnom sastanku koji je održan u januaru ove godine u Zagrebu, saopšteno je da je izvršena revizija ekshumiranih posmrtnih ostataka i konstatovano je da je reč o 854 neidentifikovanih tela ili delova tela, koja su smeštena u mrtvačnicama u Hrvatskoj”, rekao je Matić.
Naglasio je da ukoliko se od ukupnog broja registrovanih nestalih oduzme broj neidentifikovanih koji se nalazi u mrtvačnicama, dobija se podatak da se i dalje traga za 961 licem.
“Traga se, dakle, okvirno za 961 licem. Dok su 854 tela ekshumirana ali ne i identifikovana”, istakao je Matić.
Dodao je da Hrvatska ima vrlo modernu laboratoriju za DNK analize i izuzetno cenjeni kadar, a da neefikasnost u identifikaciji pravda time da nema dovoljno DNK uzoraka srodnika.
“Ovaj problem morao bi da se rešava tako što će obe strane aktivno raditi na identifikaciji srodnika kako bi dali uzorke za DNK analizu. Pošto su svi podaci i uzorci u nadležnim institucijama Hrvatske, neophodno je da se informacije o mestima ekshumacije tela učine dostupnim kako bi se suzio krug mogućnosti i pokrenuo mehanizam potrage za srodnicima. Godinama, decenijama srpska strana traži ovaj popis koji bi mogao da smanji broja neidentifikovanih”, rekao je Matić.
Povezani tekstovi
