Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оцијенио је да нема основа да грађани Хрватске туже Србију због “тортуре у логорима” током деведесетих година прошлог вијека и да су такве најаве политички мотивисане због скорих избора унутар ХДЗ-а.
Штрбац је подсјетио да се Србија са таквим најавама и пријетњама не среће први пут, али да се не може ништа реализовати ако нема доказа.
- Да би неко данас и у Хрватској и у Србији могао да добије накнаду штете, мора да постоји неко службено лице, управник затвора, чувар, неко ко је био надлежан за `логор` и оптужен за ратни злочин над цивилним становништвом или, у овом случају, над ратним заробљеницима. Само то може да буде основ за захтјев за накнаду штете. Иначе, сви други случајеви су застарели – рекао је Штрбац за Спутњик.
Према његовим ријечима, релативна застарјелост за штету од ратног догађаја је три године, односно, апсолутна пет.
Штрбац је нагласио да се у “Веритасу” сваки дан сусрећу са таквим проблемима у Хрватској гдје се води много парница за накнаду штете.
- Срби који су били у њиховим затворима, или породице чији су чланови убијени или мучени, те парнице добијају, али, само ако је неко од хрватских војника, полицајаца, чувара у тим затворима осуђен за ратни злочин – објаснио је он.
Штрбац је рекао и да су Срби који су били у неким од логора у Хрватској добили неку накнаду на суду у виду ратне штете, али је прије тога у Хрватској пред судом доказано да је, у једном случају, напримјер пет хрватских службеника било задужено за одређени логор, да су вршили ратне злочине над српским заробљеницима и припадницима ЈНА.
- Значи, тек тада се може сигурно рачунати на накнаду штете. За ово што они желе да ураде нема основа. Осим ако не чекају да неко буде проглашен кривим за ратни злочин над тих, како тврде, 5.000 заробљеника. Затвореника је било, али неки су размењени, некима је суђено… Хрвати нису процесуирали оне који су били осуђени или у поступку у својој држави после размене и они су данас слободни људи – рекао је Штрбац.
Он сматра и да је разлог што се то питање поново потеже политичке природе јер се у највећој хрватској странци ХДЗ-у у недјељу одржавају страначки избори.
Предсједник Хрватског друштва логораша српских логора Данијел Рехака раније је рекао да борба бивших затвореника српских логора траје дуго, као и да желе да искористе сва правна средства прије него што, ако буде потребно, правду затраже на суду у Стразбуру.
Како наводи Спутњик, Хрватска је спремна да до краја године подржи 5.000 тужби против Србије које подносе њихови држављани који су током грађанског рата на просторима СФРЈ наводно боравили у заробљеништву на територији Србије.
Такозвани бивши логораши из Хрватске сматрају да је Србија “неосновано лишила слободе хрватске грађане и да није поштовала Женевске конвенције о поступању са ратним затвореницима”.
У то име од Србије траже обештећење у укупном износу од најмање 225 милиона евра, а до ове бројке су дошли користећи табелу коју користе осигуравајућа друштва, према којој “један дан у логору” кошта 135 евра. Као примјер, навели су да један логораш за 271 дан проведен у заробљеништву може да тражи обештећење од 45.000 евра, пише “Спутњик”.
Povezani tekstovi
