Сутра се навршава 27 година од злочина који су извршили припадници хрватских “зенги” и специјалних снага над становницима српског села Машићка Шаговина на обронцима Псуња, за који још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима.
Из Документационо-информационог центра “Веритас” подсјећају да су 19. децембра 1991. године рано ујутру, на Никољдан, укупно 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а и специјалци из групе “Свилени” извршили пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, које су бранили припадници Територијалне одбране /ТО/ из овога и сусједних српских села са око стотињак добровољаца из Србије.
У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, “зенге” су током дана овладале цијелим мјестом и ликвидирале најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника ТО из Машићке Шаговине.
Преживјела мјештанка Мара Миоковић посвједочила је да су Хрвати убацили више експлозивних направа у подрум мјештанина Рајка Стојчевића, у који се сакрила заједно са већим бројем Срба.
“Хрвати су нас позивали да се предамо, а кад то из страха нисмо учинили, у подрум су убацили више експлозивних направа и том приликом су убијени Милан Стојичевић /30/, Тихомир Милосављевић /20/, Антал Борбељ /53/ и његова супруга Савка /45/… Кад смо почели излазити из подрума са подигнутим рукама, убили су и Предрага Циндрића /23/, Бранка Милетића /33/ и још неке припаднике ТО које нисам познавала”, навела је Миоковићева.
Она је навела да је испред своје куће убијен и мјештанин, 23-годишњи Драган Милосављевић, а да су, након што су по селу покупили преостале цивиле, Хрвати убили и Госпаву Мандић /40/, Миленка Тубића /61/ и његову супругу Млађенку /61/, Зорку Бакић /45/ и Глигорија Миланковића /59/.
“То вече су убили и парализовану Анку Миланковић /87/ тако што су јој бомбу убацили у кућу. Исто вече у својој кући убијен је и Јово Савановић /60/…”, навела је Мара Миоковић.
“Веритас” је саопштио да је по налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини покопано 28 лешева, већина под својим именом, а сакупљали су их и сахрањивали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани и своја два сина Тихомира и Драгана.
Са ове локације до 2013. године ексхумирано је и предато српској страни свега шест посмртних остатака, који су затим идентификовани, а у октобру још 19 од којих је до сада идентификовано само 14.
Најмање пет лешева из овог злочина, хрватска страна је предала припадницима ЈНА почетком јануара 1992. године.
На Војномедицинској академији у Београду извршена је обдукција лешева, који су били толико измасакрирани – расцопане главе, поломљених удова, одсјеченог носа и језика, да још нису идентификовани, већ су под ознаком НН покопани на београдском гробљу Лешће, гдје се и сада налазе.
За остале жртве још се не зна ни мјесто укопа, истичу из “Веритаса”.
У Машићкој Шаговини је по попису становништва из 1991. године живјело 209 становника од којих 189 Срба, 16 Хрвата и четири Југословена.
Двадесет година касније, по попису из 2011. године, у овом селу је пописано седам житеља – два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности, наводи “Веритас”.
Povezani tekstovi
