Поменима и парастосима Крајишници чувају сјећање на 1.869 убијених Срба у хрватској оружаној акцији “Олуја” и послије ње, али и на жртве из свих ранијих погрома и прогона, речено је данас у Бањалуци на трибини и промоцији “Веритасовог” билтена “Дани туге и сјећања”.
Уредник билтена Радомир Кужет рекао је да су од августа прошле године до сада ексхумирана 24 посмртна остатка српских жртава – девет из Лике и 15 са Кордуна.
- Од 1.869 убијених Срба, међу несталима се води још 745 лица. Нажалост, у односу Хрватске према Србима у протеклој години скоро да и нема промјена, јер тихи егзодус нашег народа са вјековних огњишта и даље траје – рекао је Кужет.
Мирјана Богдановић, избјеглица из Топуског, каже да жртве не смију бити заборављене, али ни они који су напустили вјековна огњишта.
- Ратних година поново смо се бојали јасеновачког ножа. Нажалост, са вјековних огњишта смо протјерани, наше жртве су огромне, а сваке године ране још дубље – рекла је Богдановићева и подсјетила да за монструозне злочине над српским народом у Хрватској нико није одговарао.
Она је изразила жаљење што политички представници Републике Српске данас у Бањалуци нису присуствовали помену Србима убијеним у акцији “Олуја”, извршеној прије 24 године на Републику Српску Крајину.
Након трибине, положени су вијенци код споменика који је посвећен страдалим у хрватској оружаној акцији “Олуја”.
Централна манифестација обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у хрватској оружаној акцији “Олуја” одржана је синоћ испред Манастира Крушедол у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије.
Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима “Веритаса”, током хрватске војно-полицијске акције “Олуја” из својих домова протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године операцију “Олуја” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је “Олуја” имала све карактеристике геноцида.
Povezani tekstovi
