Većina proteranih Srba ne vraća se u Hrvatsku, žive u Srbiji, ili rasuti širom sveta. Oni koji su se ipak vratili, u Hrvatskoj su i dvadeset i jednu godinu posle Oluje, građani drugog reda.
U koloni izbeglica koje su, preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji, bila je i porodica Pajić iz Karlovca. Tada devetogodišnji Miloš Pajić, spasao se tako što je sam seo za volan traktora. Danas živi i radi u prostorijama konjičkog kluba u Preljini – svoju imovinu nema.
Pripremili Biljana Radulović i Branko Stevanović
“Bio sam prinuđen da vozim taj traktor da spasavamo šta se može, na kraju ga nisam ni preterao, ostavilo smo ga na pola kolone, kako smo sami došli ovako, slabo se čega sećam. Za mene kao mladog dečka, dete, nepunih deset godina, kad vidite ljude kako leže po kanalima, mrtvi, to su scene koje niko ne treba da doživi”, kaže Miloš Pajić.
Danas još 20.000 Srba iz Hrvatske ima status izbeglice. Pred povratnicima su i dalje brojne prepreke. Tako na primer Hrvatska nije vratila oduzeto poljoprivredno zemljište, problem su i neisplaćene penzije, dinarska i devizna štednja, obnova uništenih kuća.
“Čak i u sredinama gde je obnova izvršena, nije obnovljena infrastruktura, imamo problem stanarskih prava, za njih godinama nije bilo rešenja, ima zamenskih programa ali se radi o dugotrajnom porcersu rešavanja ovih zahteva”, kaže Danijela Popović Roko, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije
Među žrtvama Oluje oko 65 odsto su civili. Dvadeset jednu godinu posle još se traga za više od 800 Srba. U potrazi za nestalima, poručuju u dokumentacionom centru “Veritas”, ne pomaže to što imamo 214 neistraženih registrovanih grobnih mesta u Hrvatskoj ali i više od 340 ekshumiranih a neidentifikovanih tela.
“Kad se zbroje ove dve brojke koliko je neidentifikovanih među ekshumiranima i koliko je još registrovanih posmrtnih ostataka, 349 plus 214, mi smo onda preko pola onih koje još tražimo”, kaže Savo Štrbac iz Dokumentacionog centra “Veritas”.
Prvostepenom presudom Haškog tribunala, 2011. komandant operacije Oluja, general Ante Gotovina osuđen je na 24, general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Gotovini Tribunal je utvrdio da je operacija “Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat na čelu s predsednikom Franjom Tuđmanom, osmišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine. U novembru 2012. Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine.
Povezani tekstovi
