Regionalni program trebalo bi da ponudi trajna rešenja izbeglicama koje nisu rešile stambeno pitanje. Neopohodno je proveriti i isfiltrirati liste izbeglih kako bi pomoć dobili najugroženiji, poručuju gosti emisije Oko ekonomije.
U trideset kolektivnih centara u Srbiji ostalo oko 2.500 izbeglih i interno raseljenih od 660 hiljada ljudi koliko ih je bilo pre gotovo dve decenije. Te ljude, objasnio je komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić gostujući u emisijiOko ekonomije, Srbija neće raseljavati već je cilj da budu negde stambeno zbrinuti.
Trenutno se rešava problem Krnjača i još tri koletkivna centra, a što se međunarodne zajednice tiče, ovo je poslednja šansa, ocenio je Cucić.
“Oni su pokazali svoju dobru volju organizovanjem donatroske konferencije i ona je održana prošle godine u aprilu u Sarajevu. Obezbeđena su sredstva od 260 miliona evra koja treba naredne pet godine da se potroše u regionu. Od tih sredstava planirano je da se reši problem nekih 16 hiljada porodica koje moraju da se pojave jer niko ne zna u kakvoj su situaciji. Oni moraju da se prijave opštinskih poverenicima za izbeglice. Najveći deo je to već i uradio,” kaže Cucić
Regionalni stambeni program išao je sa ciljem da korisnik odluči sam gde želi trajno da živi, njemu dajemo mogućnost izbora i aktovnosti u Hrvatskoj usmerene su u tom pravcu da gde god da se ta osoba javi da da mu konkretan podatak, objašnjava pomoćnik ministra regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Republike Hrvatske Stanko Janić.
“Svako ko želi da se vrati i ima potrebu povratka može da se javi ili ovde ili u regionalnim uredima. Ono što je važno, ko može biti korisnik. Ukoliko nema u vlasništvu useljiv stambeni objekat na teritoriji bivše Jugoslavije i nije ga prodao ili darovao, to se odnosi i na nosioce stanarskih prava”, naveo je Janić.
Što se tiče obnove kuća, što je nezavistan postupak u odnosu na ovaj program, kako je rekao, ako je neko imao kuću i podneo zahtev on može da dobije pomoć u obnovi bez obzira na imovinu.
Hrvatska na ovom problemu radi već nekoliko godina, dodaje Janić. U ovom trenutku kaže, već 500 stambenih jedinica se obezbeđuje za korisnike koji su se javili prethodnih godina a prva sredstva iz ovog novog programa biće dostupna sledeće godine.
Bosna i Hercegovina je pomalo specifična jer imamo određena rešenja koja se odnose na proces povratka ali i integrisanja izbeglica, kaže pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine Mario Nenadić.
“Na pola je podeljen taj odnos. Mi tragamo za oko 2400 porodica što je neka procena da toliko ima povratnika, imamo i oko 600 izbeglih Srba iz Hrvatske kao i interno raseljene. Što se tiče porvataka iz zemalja regiona mi smo 7.januara raspisali javni poziv, pa smo zbog velikog interesovanja produžili poziv, sve do maja. Do juče oko 3000 aplikacija je pristiglo u našu bazu,” kaže Nenadić.
Novac niko neće dobiti u Bosni i Hercegovini, objašnjava Nenadić. Umesto toga predviđena je obnova predratnih stambenih jedinica, dodelu građevinskog materijala i takođe postoje određene projekti koji se odnose na pomoć u socijalnom stanovanju.
Teška materijalna situacija
U Crnoj Gori programom su obuhvaćena interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Oni su obuhvaćeni regionalnim stambenim programom, jer se ova populacija nalazi u teškoj materijalnoj situaciji. Devedeset odsto te populacije čine Romi koji žive u jednom neformalnom centru u blizini Podgorice u kampu Kornik, objašnjava savetnica ministra rada i socijalnog staranja Republike Crne Gore Budimirka Đukanović.
“Kod nas prijava ide lokalnim zajedincama tamo gde će se graditi stambene zgrade. Pored izgradnje stabmenih zgrada program kod nas obuhvata dodalu građevinskog materijala i montažnih kuća za one koji imaju legalne placeve i izgradnja 90 stambenih jednica u domu starih u Pljevljima. Ovaj program bi trebalo da obuhvati 6.600 lica odnosno 1177 domaćinstava,” kaže Budimirka Đukanović.
Direktora informaciono – dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac kaže da je očigledno da problema i da je nejasno zašto se dodatnim programamima traže kandidati za dodelu ovakih stanova.
“Mi mislimo da sada hiljade ljudi čeka na rešavanje problema. Imamo specifikum kada je u pitanju Hrvatska, ja sam imao društveni stan u Benkovcu gde ne mogu da se vratim jer je puno drugih problema i prepreka. U Srbiji je više od 300 hiljada izbeglih koji više i nisu u izbegličkom statusu već su stekli državljanstvo. To nije rešilo stambeni problem i ovi ljudi ne veruju”, naveo je Štrbac.
“Ako treba da ih pozovemo mnogo će ih se prijaviti, mnogi su shvatili koji su bili nosioci stanarskih prava, a bilo je 30 hiljada stanova gde su Srbiji bili nosioci stanarskih prava, prema našim podacima čak i 50 hiljada. Da su nam ti stanovi vraćeni ne bi bilo tih problema ni u Srbiji ni u Hrvatskoj,” kaže direktor informaciono – dokumentacionog centra Veritas.
Regionalni stambeni program treba da ponudi trajna stambena rešenja svim onim najugroženijim kategorijam koji do sada nisu rešili svoje stambeno pitanje, objašnjava pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine Mario Nenadić.
„Mi imamo duge liste ljudi koji nisu vratili svoju imovinu. Mi nudimo opcije da se lokalno integriraju ili vrate u mesta iz kojih potiču. Da bismo to mogli naprviti mi sada moramo proveriti liste koje smo svi pravili u svojoj državi i cilj je da isfiltriramo sve korisnike i diđemo do najugroženijih koji nigde nisu rešili svoj problem u regionu. Naša poruka je da je ovo sigurno zadnja šansa jer se donatorka organizacija sigurno više neće vraćati s donacijama u region”, kaže Nenadić.
Srbija od 2008 razvija lokalno akciono planiranje u svakoj opštini i formira savet za migracije. Od 2008 ove evidencije se prispituju i traži se rešenje koje odgovara. Ja sam siguran da će broj prijavljen premašiti ono što nudi donatorski program.
Donatorski program nije jedina mogućnost, Srbija obezbeđuje zadnjih godina po pet stambenih rešenja dvenvo bez ijedne posebne donatorkse konferencije uz veliku pomoć Evropske unije i UNDP-a i privatnih fondacija kojih bi voleo da sam više video.
Najveći deo su ipak ssredstva buceta Republike Srbije. Ako se prijavi više nego što program predviđa, određujemo kategorije ugroženosti i prvo rešavamo ono za šta ima novca. Opredeljuju se dodatna sredstva iz budžeta jer je Srbija rešena da problem reši do kraja, rekao je Cucić.
Povezani tekstovi
