Један од три услова које Хрватска поставља Србији је измена Закона о надлежности за процесуирање ратних злочина. Тај закон из 2003. године, који Београд поручује да неће мењати, предвиђа да Србија може да суди и држављанима свих бивших југословенских република.
Закон стар 13 година, Хрватској је постао проблематичан тек после осам година примене. Данас, један је од три кеца из рукава које Хрватска користи да нам отежа европски пут. Услове које сами нису испунили на европском путу, сада траже од Србије.
Припремила Бојана Млађеновић
“Хрвати се понашају као прави и једини победници у рату деведесетих година и много воде рачуна о својим војницима ветеранима. Не желе да њиховим ветеранима, без обзира на то да ли су и каква су дела направили, било ко суди на простору бивше Југославије”, наводи Саво Штрбац, директор Документационог центра “Веритас”.
У Тужилаштву за ратне злочине објашњавају да је захтев Хрватске неутемељен по неколико основа. Супротан је спречавању принципа некажњивости, Женевској конвенцији и међународном хуманитарном праву.
“Обавезује све државе да донесу своје законодавство, да пропишу услове прогона ратних злочинаца и да их гоне без обзира на држављанство и учиниоца и жртве”, објашњава Милан Петровић, руководилац Тужилаштва за ратне злочине.
Примена принципа универзалне надлежности оправдање налази у откривању око 200 жртава хрватске националности злочина на Овчари, више од десет хрватских цивила у масовној гробници у предмету Сотин, више од хиљаду жртава несрпских цивила на подручју Зворника.
“Од око 3.600 процесуираних за ратне злочине у Хрватској, пред хрватским правосуђем је само 108 припадника оружаних снага Хрватске било процесуирано. То је на граници од три процента и због тога треба, по мом дубоком мишљењу, да остане надлежност у српском закону и бар да буде као претња да ће кад-тад неко са хрватске стране одговарати”, истиче Штрбац.
Евентуални успех Хрватске да натера Србију да промени за њих спорни закон, вратио би све на почетак, страхују у Тужилаштву.
“У једној пресуди Врховног суда Републике Хрватске где је извршилац српске националности, а оштећени су друге националности, наведено је као разлог зашто му је дата највећа казна – јер је познато да су и пре овог догађаја Срби 300 година мрзели Хрвате”, наглашава Петровић.
И док се на политичкој равни размењују аргументи за надлежност Србије да процесуира ратне злочинце хрватске националности и против те надлежности, тужилаштво и одвјетништво размењују доказе. Само у прошлој години српско тужилаштво помогло је хрватском у 65 предмета. Из Загреба у Београд помоћ је стигла за 23 случаја.
Povezani tekstovi
