D.I.C. Veritas

RTS, 08. 06. 2023, Četvrtkom u 9 – poslednja presuda u Hagu, da li su suđenja za ratne zločine donela pomirenje i pravdu za sve žrtve

Novinarka Ljiljana Smajlović rekla je u emisiji Četvrtkom u 9, povodom presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, da je ispalo da su srpski zločini bili planirani, dok su svi drugi bili pojedinačni zločini koji se dese u magli rata. Neke žrtve su doživele da neki ljudi budu kažnjeni i protiv toga niko ne može da ima ništa, ali da sud nije bio politički i da nije instrumentalizovan kao sredstvo pritiska, mogao je da dovede do pomirenja, smatra Smajlovićeva.

Advokat Novak Lukić ističe da presuda za Međunarodni sud pravde ne znači ništa, ali da žrtve mogu da traže odštetu na domaćim sudovima. Naša najveća gorčina je, ističe, što je sud utvrdio zločine nad Srbima, ali oslobodio počinioce.

Haški tribunal je, u nedelji u kojoj je obeležio tri decenije postojanja, doneo poslednju presudu za ratne zločine. Izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Novinarka Ljiljana Smajlović kaže da presuda za nju nije bila očekivana, pošto je odjednom u završnici tog postupka utvrđeno da su oni učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

“Ispalo je da je Srbija, da su najviši bezbednosni funkcioneri Srbije, isplanirali, imali nameru i stajali iza zločina koje su činile jedinice koje smo smatrali, za koje smo verovali da su paravojne jedinice”, ističe Smajlovićeva.

To je, prema njenoj oceni, vrlo važna presuda koja je zbog političke krize dobila malu pažnju u javnosti, ali da je zadala prilično ozbiljan udarac na položaj Srbije, koji je posle haških suđenja ionako težak.

Ispalo je, dodaje, da su svi srpski zločini isplanirani, da su samo Srbi imali zločinački plan, dok su svi drugi bili pojedinačni zločini koji se dese u magli rata.

“Ova presuda je stvarno još dodala i zapečatila taj utisak da se zapravo u Hagu sudilo poraženima i da su poraženi u tim ratovima najteže osuđeni”, smatra Smajlovićeva.

 

“Zajednički zločinački poduhvat uveden naknadno, sud stalno menjao pravila”

Advokat Novak Lukić kaže da je presuda Stanišiću i Simatoviću jedna dodatna cigla u tom zidu koji je pravljen u odnosu na sve te predmete.

Objašnjava da se teorija o zajedničkom zločinačkom poduhvatu uglavnom odnosila na srpske optuženike, sa izuzetkom hrvatskih optuženika iz nekadašnje Herceg-Bosne.

Lukić navodi da se zajednički zločinački poduhvat provlači u mnogim predmetima i da je već utvrđena i u predmetu Karadžića, Mladića.

Smajlovićeva je ukazala da je zajednički zločinački poduhvat koncept prebačen iz američkog zakonodavstva, i da je to ubačeno u pravila i procedure nakon što je sud već postojao.

“Kada su stvari počele loše da se odvijaju u odnosu na planove, onda su se setili da bi mogli iz američkog zakona to da prebace. To je važno da se kaže, to je jedan sud koji je stalno menjao pravila”, ističe Smajlovićeva.

Lukić je napomenuo da se, kada se pojavila teorija zajedničkog zločinačkog poduhvata, određene sudije bile u startu eksplicitno protiv toga u svojim izdvojenim mišljenjima.

“Meni je interesantnije bilo da je Karmel Ađijus u svojoj prvoj presudi, Radoslavu Brđaninu, eksplicitno napisao da se protivi zajedničkom zločinačkom poduhvatu, a kasnije u presudama to prihvatio kao član veća i prihvatio tu tezu, i posle postao predsednik suda”, ističe Lukić.

To je, dodaje, ostalo kao jedno vrlo problematično pravno nasleđe tribunala.

 

“Ne isplati se bavljenje tim poslovima, nisi dragocen koliko misliš”

Kada je reč o američkoj obaveštajnoj službi CIA, koja je garantovala za Stanišića i rekla da je ulagao veliki napor da se spreče neke od potencijalno najopasnijih situacija u ratu, Smajlovićeva kaže on jeste izgledao kao privilegovani optuženi, dok je sama CIA rekla da je za njega uradila nešto što nije ni za koga i dozvolila čoveku u Los Anđeles Tajmsu da objavi dug članak o tome šta je sve učinio Jovica Stanišić.

Većina ljudi je, kaže Smajlovićeva, mislila da će se on izvući, ali se može zaključiti da se ne isplati baviti se tim poslovima, “jer na kraju ti nisi nikada toliko dragocen koliko misliš”.

 

“Presuda za Međunarodni sud pravde ne znači ništa”

Upitan da li presuda otvara prostor za reviziju postupka protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, Lukić objašnjava da je 2017. godine prošao rok od 10 godina za reviziju

“Presuda za Međunarodni sud pravde i položaj Srbije ne znači ništa”, ističe Lukić.

 

Žrtve mogu da traže odštetu na domaćim sudovima

Ipak, kada je reč o mogućnosti da žrtve budu obeštećene, Lukić kaže da je to stvar unutrašnjeg prava i da svaki građanin, svako fizičko lice, udruženje, iako je strano, mogu pred domaćim sudovima da tuže nekoga za naknadu štete.

“Ja ne znam da li se neko obraćao našim sudovima i ne znam kako bi sudovi reagovali ako bi neko na osnovu ovih presuda tražio neko obeštećenje ili naknadu štete”, dodaje Lukić.

 

“I zvaničnicima Tribunala neprijatno da pominju pomirenje”

Što se tiče doprinosa pomirenju, Smajlovićeva kaže da je sada i zvaničnicima Tribunala neprijatno da pominju pomirenje.

“Neke žrtve su doživele da neki ljudi budu kažnjeni i protiv toga niko ne može da ima ništa, to je u redu”, kaže Smajlovićeva, ali napominje da je za pomirenje moralo da bude i osuda na drugoj strani.

Da je sud bio bolji, dodaje, da nije bio politički i da nije instrumentalizovan kao sredstvo pritiska da bi se završile geopolitičke stvari, da je pošteno sudio, mogao je i da dovede do pomirenja.

 

“Naša najveća gorčina – sud utvrdio zločine nad Srbima, ali oslobodio počinioce”

Naša najveća gorčina, ističe Lukić, jeste u tome da je sud utvrdio da su počinjeni zločini nad Srbima, ali je oslobodio počinioce.

Ispada na kraju, zaključuje Smajlovićeva, da su mnogo bolje prošli američki i zapadni saveznici u tim ratovima i da su “oni samo proizvodili kolateralne žrtve, a mi smo činili zločine”.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.