У Хрватској живи три пута мање Срба него пре рата
Позивајући се на извештај генералног секретара УН из 1995, заступник Србије назначио је да је око 200.000 Срба побегло са подручја које су напале хрватске снаге.
“Данас у Хрватској живи три пута мање Срба него 1991”, рекао је Обрадовић.
Хрватска није “изразила покајање”, подсетио је заступник Србије, већ је у свом поднеску изнела оптужбу да су српске избеглице “убијали други Срби, односно Војска Републике Српске” или да су Крајину напустили због “тешких животних услова, сиромаштва и опште несигурности”.
У том смислу, рекао је Обрадовић, “лако је замислити у каквом су данас положају Срби у Хрватској”, иако су се односи двеју држава у много чему знатно побољшали.
Срби су “повремено изложени говору мржње”, истакао је Обрадовић и подсетио да су званични ћирилични натписи на званичним зградама у неколико градова недавно уништени.
“У децембру 2012. године, 17 година после ‘Олује', председник Хрватске Иво Јосиповић јавно је признао да хрватски судови још никога нису осудили ни за једно убиство почињено током те операције”, подсетио је Обрадовић.
Србија од овог процеса, како је рекао њен заступник, очекује да покаже да “патње српског народа такође заслужују признање”.
“Нема дилеме да су Хрвати много пропатили у овом сукобу… Али, рат у Хрватској је изазвао и озбиљне патње Срба који су били грађани СР Хрватске, али су, суочивши се са сепаратистичким захтевима хрватског политичког вођства и постепеним распадом Југославије, одлучили да успоставе свој национални ентитет познат као Република Српска Крајина”, рекао је Обрадовић, напомињући да у излагањима представника Хрватске о томе није било ни речи.
Рат у Хрватској, истакао је заступник Србије, не може се свести на “поједностављену слику о једном починиоцу и једној жртви геноцида”.
Хрватску тужбу из 1999. године Обрадовић је назвао “од почетка вештачком”, те “неискреном и чак циничном”. Подсетио је да је у првој верзији тужбе Хрватска тврдила да је Србија одговорна и за егзодус српског становништва из Книнске Крајине 1995, односно за “етничко чишћење” тог подручја.
“Другим речима, Срби су, по првој тврдњи Хрватске, спровели етничко чишћење других Срба, које би пресудом требало назвати геноцидом”, нагласио је Обрадовић.
Тужба Хрватске “историјска иронија”
Хрватску тужбу је назвао и “историјском иронијом”. Подсећајући да “и Хрвати и Срби врло добро знају шта је геноцид” алудирао је на усташке злочине из Другог светског рата.
Без те историјске подлоге, не може се схватити значај појаве Фрање Туђмана, као новог политичког лидера деведесетих година, који се “залагао за помирење између хрватских комуниста и неоусташког покрета”, као ни “устанак којим су Срби у Хрватској реаговали на ту политику”, рекао је Обрадовић.
Тужба Хрватске и контратужба Србије “не би требало да воде закључку да два народа имају бескрајну историју мржње и бескрајног сукоба”, упозорио је Обрадовић. Напротив, два народа “живела су у братству током многих деценија”.
“Наш противник, стога, у овом процесу није ни хрватски народ, нити држава Хрватска, већ екстремни хрватски национализам. Супротстављајући се лажним тврдњама и крутом понашању Владе Хрватске која је покренула овај процес, ми ћемо се супротставити екстремном национализму као таквом, сваком и свачијем национализму, укључујући српском, када изазива патње других народа”, закључио је Обрадовић.
“Докази фабриковани да би демонизовали Србе”
Обрадовић тврди и да је Хрватска “фабриковала доказе” за оптужбу о геноциду, како би “демонизовала Србе”.
Сврха доказног материјала на који се Хрватска пред судом УН позивала током прошле недеље, јесте “демонизација Срба, заснована на фабрикованим и лажним документима”, рекао је заступник Србије.
Као пример, Обрадовић је навео да је хрватски сведок Фрањо Кожул, “жртва страшног злочина” у Вуковару, у судници рекао да једна од писаних изјава које су му биле показане, а коју је узела хрватска полиција, “није тачна и да је није он потписао”.
Према српском заступнику, Хрватска је суду предала 209 таквих непотписаних изјава сведока, а за више од 100 се не зна ко их је узео и у коју сврху.
Понављајући да “Србија не оспорава да су почињени озбиљни злочини над Хрватима”, Обрадовић је сугерисао да Хрватска настоји да та злодела преувелича представљањем доказа које је сама сачинила, а који су неупотребљиви, односно недозвољиви, пред било којим судом.
Непотписане изјаве сведока које је хрватски тим нашироко цитирао током минуле седмице, Обрадовић је назвао “рекла-казала” материјалом који се не може користити ни пред судовима у Хрватској.
Навео је као пример изјаву сведока да је у Вуковару једној жени “извађена беба из стомака и на њено место стављен пас, са натписом: ‘Ово рађа хрватска мајка'”.
Обрадовић је назначио да изјава није потписана; да се не зна у коју је сврху и под којим околностима узета; да сведок није био очевидац догађаја; те да није сведочио ни пред Хашким трибуналом, нити пред Међународним судом правде.
“Како онда можете поверовати у ову ужасну оптужбу?”, упитао је заступник Србије.
Povezani tekstovi
