D.I.C. Veritas

RTS, 10.03.2014., Процес у Хагу – “Хрватска тужба је цинична”

Хрватски правни тим је рекао да ће поднети пријаву против Обрадовића јер је коментарисао изјаве сведока иако ће оне бити доступне јавности тек 1. априла.

“Јавност није имала прилику да их чује, али ја јесам, и морао сам да изнесем одбрану своје државе”, рекао је Обрадовић за РТС.

Хрватска полиција није непристрасна

Обрадовић је истакао да је Хрватска као доказе представила извештаје које је сачинила њена полиција, “која се не може сматрати непристрасном”. Та полиција и други хрватски органи, према српској делегацији, били су умешани у одбрану генерала Анта Готовине пред Хашким трибуналом од оптужби за прогон крајишких Срба.

Обрадовић је, као доказ за то, цитирао изјаву председника Хрватске Ива Јосиповића из 2012, да је сарадња Загреба с Трибуналом била “лажна”, обележена чак и лажирањем доказа.

Заступник Србије је поновио да су над Хрватима тешке злочине починили “групе и појединци српске националности” и да Србија “осуђује те злочине, жали што су они били почињени и саосећа са жртвама и њиховим породицама”.

Подвукао је и да је Виши суд у Београду због тих злочина осудио 31 починиоца и да се нове оптужнице очекују. “Али, са становишта овог процеса, број жртава је потпуно другачијег обима од мноштва убијених у Сребреници и у Крајини, током само неколико дана”, казао је Обрадовић.

Хрватска, како је рекао, “није приказала ниједан документ, нити изјаву са доказима о геноцидној намери” српских власти и снага током сукоба.

Депеша официра ЈНА није доказ геноцида

Упозорење обавештајног официра ЈНА да паравојска Жељка Ражнатовића Аркана чини “неконтролисани геноцид” у Вуковару – на које се Хрватска позивала као на доказ – према српском тиму није ништа друго до “судбински покушај једног пуковника да упозори команду ЈНА у Београду на то да су паравојске у источној Славонији починиле ужасне злочине, ван контроле ЈНА”.

Обрадовић је, на крају, указао и на то да је многе хрватске цивиле, после пада Вуковара, ЈНА евакуисала или у друге делове Хрватске или у Србију – “како су желели”.

Већина заробљеника који су били пребачени у Србију, касније су ослобођени, а не убијени.

“Да је постојала намера за уништење групе, цивили и притвореници могли су бити најлакша мета наводних починилаца геноцида”, закључио је српски заступник.

Правни заступник Србије Вилијам Шабас оценио је да су “јачи аргументи” Србије да је Хрватска током операције “Олуја” починила геноцид над Србима, него за тужбу Загреба да је Србија крива за геноцид над Хрватима током рата 1991-95.

“Најбољи је сценарио да суд потврди да страдање Срба у Крајини до сада није било признато и да је примерено да се то догоди”, изјавио је Шабас, после првог дана излагања српских представника.

Један од највећих светских ауторитета за теорију геноцида, Шабас је назначио и да највиши суд УН неће имати другог избора до да одбаци тужбу Хрватске уколико се буде држао принципа које је сам утврдио 2007. у пресуди по тужби БиХ против Србије.

“Суд је већ утврдио основне принципе о геноциду и сад је на њему да их примени, а не да пробија нове границе. Не желим да улазим у расправу да ли је та одлука из 2007. исправна. Та одлука је сада закон који морамо да следимо, а ако га следимо, хрватски случај – исчезава”, подвукао је Шабас.

По Шабасовим речима, ужасни злочини и трагедије жртава, уколико не потпадају под дефиницију геноцида из Конвенције о геноциду, како ју је суд интерпретирао 2007, нису ствар коју би суд требало да разматра.

Заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић изјавила је да у данашњем одговору Србије на хрватску тужбу није чула “ништа ново”.

Црнић-Гротић је најавила и да ће Хрватска највишем суду УН “уложити формални приговор” због тога што је заступник Србије Саша Обрадовић у данашњем излагању коментарисао изјаве сведока Соње Бисерко и Ивана Грујића.

Србија ће сутра наставити да одговара на тужбу Хрватске, од среде ће излагати аргументе о својој контратужби да су власти у Загребу 1995. починиле геноцид над Србима из Книнске Крајине, током операције “Олуја”.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла. Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.  Расправи председава председник МСП-а, судија из Словачке Петар Томка.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.