Мешовита комисија СПЦ и Хрватске бискупске конференције која је имала задатак да расветли лик и дело хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог светског рата, одржала је још један састанак у Риму на којем је констатовано да ставови двеју страна о тој теми остају супротстављени. Постигнута је сагласност о могућости будуће сарадње у погледу заједничког рада.
У заједничком саопштењу представника СПЦ и ХБК наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумевање историје у годинама између Првог светског рата и 1960. године, када је Степинац умро.
Наглашавају да се у раду “могао такође осветлити живот и служба једног угледнога католичког пастира у посебно тешком историјском периоду”, пренела је агенција ХИНА.
Чланови Комисије су истакли да су препознали великодушност папе Фрање који је, како се наводи, добродушно прихватио молбу патријарха Српске православне цркве Иринеја, и одлучио да формира ту комисију.
Истиче се да је Комисија дошла “до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови остали предмет различитих тумачења”.
Наглашава се да је проучавање живота кардинала Степинца показало како су две цркве биле изложене различитим окрутним прогонима и да су имале своје мученике и исповедаоце вере.
Сви су зато “захвални на срдачној атмосфери у којој су, с пуном слободом изражавања, могли испунити задатке поверене Комисији, односно приступити, како се наводи, заједничком разматрању живота кардинала Степинца.
Наводи се да су од почетка рада Комисије чланови били свесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој меродавности папе, а потврдили су и да свака црква има сопствене критеријуме за поступак канонизације.
Чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака на заједничко разматрање лика кардинала Алојзија Степинца окупили су се под председавањем председника Папинског савета за историју и науку Бернарда Ардуре 12. и 13. јула у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану на свому шестом и последњем састанку, наводи хрватска агенција.
У име ХБК били су присутни: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп пожешки монсињор Антун Шкворчевић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, као и Јуре Кришто и Марио Јареб из Хрватског института за историју.
У име Српске православне цркве били су присутни: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и стални представник Србије при Унеску Дарко Танасковић.
Povezani tekstovi
