Централна манифестација обележавања 30. годишњице Музеја жртава геноцида одржана је на Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава у Другом светском рату у Народном музеју Србије у присуству бројних званица из политичког, црквеног, културног и друштвеног живота.
Obeležavanje 30. godišnjice muzeja žrtava genocida, Savo Štrbac predsednik Veritasa sa folklornom grupom iz zapadne Slavonije, Narodni muzej, 21. april 2022. Foto: DIC Veritas
Зато што српски народ није говорио и није знао ништа о Јасеновцу зато је доживео да му се понови Јасеновац кроз “Олују”, кроз бројне друге злочине на просторима бивше Југославије у току грађанског рата, изјавио је министар унутрашњих послова Александар Вулин на обележавању тридесет година рада Музеја жртава геноцида.
Вулин је рекао да смо осамдесет година чекали да јасеновачке жртве добију једну улицу у Београду, да добију једну спомен плочу у Београду.
Чекали смо, каже, да председник Александар Вучић буде први председник Србије који се усудио да изговори истину о јасеновачком геноциду и јасеновачким жртвама.
“Зато што смо ћутали зато су нам се злочини и понављали”, рекао је Вулин.
“Народ који има искуство јасеновачког геноцида, народ који су убијали у Јадовну, народ који после ослобођења није смео ни да плаче над својим жртвама, нема право да допусти да неко други одлучује уместо њега и да му неко други пише историју”, навео је Вулин.
Зато, поручује, стварање српског света јесте задатак ове генерације политичара како се јасеновачки геноцид, како се “Олуја”, мартовски погром више никада не би поновили.
Министарка за рад Дарија Кисић подсетила је да је прошла 81 година од почетка великог страдања Срба, Јевреја и Рома у НДХ, односно 77 година од пробоја заточеника из Јасеновца и три деценије националне установе којој је поверена изузетно важна улога да чува сећање на геноцид над ова три народа у НДХ.
Према њеним речима, активности музеја показују значајне резултате у области научно-истраживачке делатности, просвете, издаваштва и информисања, а резултати стручњака јединствене инситуције у југоисточној Европи огледају се у 170 научних монографија, више стотина научних радова, и бројним изложбама и другим образовним програмима.
“Неговање сећања на невине жртве представља нашу обавезу и свих будућих генерација, да се не заборави и више не понови никада и никоме. Музеј је институција од прворазредног значаја за Србију и читав српски народ. Уверена сам да ће и даље достојанствено чувати сећање и остати доследни у борби за истину”, рекла је министарка.
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић истакао је да су у претходних 30 година израсли у међународно референтну и утицајну установу, јединствену у југоисточној Европи.
Ристић је истакао да је Музеј својом научно-истраживачком делатношћу дао значајан допринос у осветљавању геноцида извршеног над Србима на подручју Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, бавећи се са пијететом и холокаустом над Јеврејима и самударипеном над Ромима.
“Због нас и оних који тек треба да буду рођени морамо да знамо и памтимо, лишени стеротипа и предрасуда и свега што може да оптерети историјско знање”, оценио је Ристић.
Према његовим речима, српски народ је стекао историјско искуство геноцида током Другог светског рата који има “своју вишедеценијску генезу, страшну четворогодишњу манифестацију и подједнако застрашујуће последице које осећамо данас”.
“Наше знање и однос пре тој трагедији не треба да буде бреме које ће нас оптерећивати, већ идеја и залог за стварање мирније и просперитетније будућности нашег народа и свих који живе са нама”, оценио је Ристић.
Приметивши да је простор бивше Југославије премрежен бројним стратиштима и да не постоји ниједна породица у српском, јеврејском и ромском народу која није доживела трагедију Другог светског рата, Ристић је додао да је “та трагедија опомињујућа, али и катарзична, јер нам даје обавезу да памтимо без мржње и жеље за осветом, са нама типичном племенитошћу и достојанственошћу”.
“Сведочећи о сопственим жртвама сведочимо и о свим другим жртавама Другог светског рата”, рекао је Ристић додајући да је је геноцид над Србима у Другом светском рату, који је “оставио драматичне и застрашујуће последице”, један од најзначајнијих сегмената нашег идентитета уз Косовску битку.
“Треба да се наоружамо знањем, искуством и вештинама анализе догађаја који су се десили… Наше сведочење биће најубојитије оружује за све који минимизирају и девалвирају геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима. У наредним деценијама треба да племенито и одлучно сведочимо сопствено искуство, да буде лековито и катарзично за нас и припаднике других народа”, закључио је Ристић.
Председник Управног одбора Музеја жртава геноцида и епископ пакрачко-славонски Јован је у свом говору подсетио да је 21.јула 1992. године ступио на снагу Закон о Музеју жртава геноцида.
Подсећајући на страдање српског народа на Козари 1942 године, владика Јован је казивао потресне стихове поеме Скендера Куленовића “Стојанка мајка Кнежопољка”, поменувши и да је немачки ратни дописник записао као “невиђено у историјама ратовања – да су жене и деца голим рукама хватали ужарене цеви немачких митраљеза и пробијали обруч”.
“Прича о страдању је неодвојива од приче о победи. Данас као народ имамо право да подигнутог чела корачамо Црвеним тргом 9. маја”, истакао је владика Јован.
Подсетивши да је спомен подручје Јасеновац установљено 1966. године, епископ Јован је напоменуо да се не заварамо да је у Југославији постојао наратив о страдању у Другом светском рату.
“Јасеновац, како је говори историчар Јован Мирковић, није био табу тема у Југославији, али је владао табу приступ – тамо су апстрактни фашисти убијали апстрактне антифашисте, којима се није знало име…Тек осамдесетих година долази до стихијске провале ране на којој је био фластер, али никад није залечена”, рекао је епископ Јован.
Према његовим речима, Музеј жртава геноцида је још до прошле године обитавао као мала институција, а на Београдском универзитету није одбрањен ниједан докторат о Јасеновцу, док курс о Другом светском рату није обавезујући.
Музеј жртава геноцида је постао међународно чувена и угледна институција, која је 2006. године имала заједничку конференцију са угледним израелским Јад Вашемом, а епископ Јован је додао да је данас Музеј “национална, матична и централна институција која има прецизне задатке да уобличи национални наратив о страдању у 20. веку”.
Епископ Јован је подсетио на судбину Милета Ристића, који је заробивши непријатељски пушкомитраљез омогућио пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године, а који се убио 1980. чувши за смрт председника Југославије Јосипа Броза Тита “јер је толико имао поверења у социјалистичку Југославију да се страдање неће поновити”.
“Његово село у овом рату није страдало”, закључио је владика Јован.
Свечности су присуствовали председник Скупштине Србије Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министарка за рад Дарија Кисић, епископ пакрачко-славонски Јован, председници САНУ Владимир Костић и Матице српске Драган Станић, градоначелник Београда Зоран Радојичић и бројне друге званице.
Povezani tekstovi
