Највећа корист од уласка Хрватске у Европску унију је то што отвара врата Србији и другим земљама западног Балкана на том путу, сматрају гости емисије Око. Уласком у ЕУ Хрватскa напушта ЦЕФТА споразум, што ће нашим извозницима омогућити да буду конкуретнији на том и европском тржишту.
Улазак Хрватске у Европску унију отвара врата Србији и другим земљама западног Балкана на том путу, сматрају гости емисије Око.
Професор Факултета политичких наука Предраг Симић сматра и да се датум који је Србија толико дуго чекала сада нагло приближио као и да је практично са уласком Хрватске неминовно да и остатак западног Балкана стане у ред пред врата Европске уније.
Симић каже и да се до пре шест-седам година веровало да ће Србија и Хрватска заједно ући у Европску унију и чини се да је доста дуго то био став појединих чланица уније, али да је преовладавао овај немачки став да ће Хрватска ући прва, а Србија у овом тренутку чека одлуку Европског савета.
“У међувремену Црна Гора је отпочела своје преговоре, тако да остају још Македонија која има један али велики проблем и Босна и Херцеговина, која чини ми се да је у овом тренутку суочена и с могућношћу увођења неке врсте санкција због неиспуњавања пресуде у случају Финци”, каже Симић.
Према његовим речима, улазак Хрватске за западни Балкан је добра вест, а још боља би био датум за Србију.
“Чини ми се да је то нешто што заокружује Европу, јер је Исланд у међувремену одустао од преговора”, оценио је Симић.
Шеф Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац каже да у избегличкој популацији постоје два става према уласку Хрватске у Европску унију.
“Један је да ће бити све боље, да ће се брже и ефикасније решавати избеглички проблеми у Хрватској, а друго мишљење је супротно првом, односно да ће бити још горе, јер како се Хрватска сад конзензусом прима тако се и избацује па неће бити приморана да решава проблеме избеглих”, каже Штрбац.
Он је, како каже, склон ставу да ће решавање проблема изгнаних Срба ићи они темпом као и задњих неколико година.
“ЕУ је притискала Хрватску док није направила правне оквире за решавање тих питања, како би се пред хрватским правосудних органима сви осећали равноправно. Нико није ни помишљао да ће Унија моћи да прати како се то реализује у пракси. Тако је прошле недеље хрватски војник добио пет година за убиство стараца, док ће српски добити дупло више и за један шамар, то неће нико контролисати и то је остављено на хрватској савести”, оцењује Штрбац.
За избеглице с хрвтским пасошем двојно држављанство неће много тога променити, каже Штрбац.
“Они који немају личну карту Хрватске они неће моћи да се запосле у Унији. Неке државе су направиле временске баријере за запошљавање хрватских радника, међу њима су Немачка и Шпанија, где се и може зарадити. Осим путавања не видим никакву привилегију везану за хрватске документе. Не мислим ни да ће улазак Хрватске у Унију убразати решавање стамбеног питања избеглих, повратак имовине, пензија, штедних улога, кривичних процеса,” оцењује Штрбац.
Нова правила за трговце
Од следеће недеље Хрватска напушта ЦЕФТА споразум о слободној трговини и улази у Унију и сада ће се на Хрватску примењивати споразуми који постоје између Србије и Европске уније, односно Прелазни трговински споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању.
“Суштински то ће донети корист Србији, јер су наши односи са Хрватском у оквиру ЦЕФТЕ имали нека ограничења, односно нису све царине биле либерализоване”, објашњава помоћница министра спољне и унутрашње трговине Бојана Тодоровић.
Према њеним речима, када је пољопривреда у питању у нашем односу са Унијом Србија је уживала повлашћени положај.
“Сада ће Србија и кад извози у Хрватску имати такав положај и ми ту добијамо, док Хрватска неће имати такав приступ нашем тржишту и имаће другачије царине”, каже Тодоровић.
Професор Симић наглашава и да можемо да научимо више од уласка Хрватске у Унију, него од било које друге земље, пошто је кључ уласка у међувремену доста промењен.
“Прво смо говорили да је неопходно да усвојимо неких 80 до 100 хиљада страница европских прописа, али је у међувремену 40 хиљада анулирано, а донето је 60 хиљада нових, што значи да ће тај процес за нас бити још компликованији, јер се то законодавство Европске уније мења”, каже Симић.
Симић каже и да морамо научити да у тим преговорина Унија избегава да преговара с групом земаља. ”Она жели да сачува своју снагу и своју позицију тако што издвоји земљу с којом проговара и то је и разлог што Црногорци у овом тренутку благонаклоно гледају на могућност отварања преговора са Србијом, јер у том случају не би били сами”, сматра Симић.
ЕУ је 2009. ушла у кризу из које још није изашла, а разлог за нашу стрепњу јесте у томе што већина чланица Уније, почев од Немачке, не види потребу и не жели нове чланице и сматра да је Унија у великој кризи.
“Финансијски јаке чланице сваког новог кандидата виде као неког с испруженом руком. Мислим да је за нас јако важно да објаснимо, не само себи, зашто нам је потребна Европска унија, већ и да њима објаснимо зашто им је потребна Србија,” истиче Симић.
Припрема за преговоре
Професор Симић подсећа и да су Словенци на томе радили са 400 припремљених људи, а Хрвати су почели с тимом од 400, па им је било потребно много више људи. Како каже, Србија нема претерано велик број стручњака за евроинтеграције.
Ти преговори, како каже, најмање ће тражити правнике и политикологе, већ ће им бити потребни фитосанитарни инспектори, тим пре што је потребно доста урадити на пољу пољопривреде и разних мера заштите.
“Постоје неки пољопривредни производи који су приликом извоза у Хрватску имали велике царине, пре свега из домена млечних производа, цигарете који ће сада имати царину нула. То је велика шанса за нас да будемо конкуренти”, додаје помоћница министра спољне и унутрашње трговине Бојана Тодоровић.
Тодоровићева каже да ће Хрватска сада морати да примењује правила ЕУ, односно неће бити могућности за монополски положај у неким областима.
“Све што је питање законодавства и стварања привредног и правног окружења, ако је нешто било противно правилима ЕУ, то ће бити елиминисано. У том смислу за нас је најбитнија конкуретност и забрана злоупотребе монополског положаја,” истиче Тодоровићева.
Према њеним речима, неке наше млекаре су већ добиле сертификате, а још не можемо да извозимо свињско месо у Унију, и то није само проблем с Хрватском, већ са свим земљама Европске уније. “У доменима осталих врста меса ту су кланице почеле да добијају сертификате и ту смо на пример бољи од Босне”, објашњава Тодоровићева.
Povezani tekstovi
