Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu (Mehanizam) izrekao je pravosnažne presude od po 15 godina zatvora nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. To je najduži sudski proces u istoriji ovog suda. Trajao je pune dve decenije.
Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, koje je dovelo do zločina u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju, Sanskom Mostu, Trnovu.
Kako je saopštio Mehanizam, Žalbeno veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na njihove osude za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prislino premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti počinjene u vezi sa, te nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. godine.
“Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovale srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima. Žalbeno veće je, takođe, odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na izrečene kazne od po 12 godina zatvora“, navodi se u presudi Mehanizma.
U saopštenju se navodi i da je Žalbeno veće delimično usvojilo žalbu tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kada Stamatovića i Simatovića nije osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat.
“Pretresno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije, nehumanih dela (prisilno premeštanje) i progona, kako se tereti u optužnici. Pretresno veće je takođe konstatovalo da su Stanišić i Simatović doprineli zajedničkom zločinačkom cilju u vezi sa zločinima u Bosanskom Šamcu, ali ih je oslobodilo odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat na osnovu toga da nije dokazano da je neko od njih dvojice posedovao zajedničku nameru da se ostvari zajednički zločinački cilj“, napominje Mehanizam.
Kako se dodaje, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo u oceni drugih doprinosa Stanišića i Simatovića zajedničkom zločinačkom cilju.
“Žalbeno veće je takođe konstatovalo da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj. Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu. Takođe su proglašeni odgovornim za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992. Žalbeno veće je povećalo kazne izrečene Stanišiću i Simatoviću na 15 godina zatvora. Žalbeno veće je odbacilo preostali deo žalbe tužilaštva“, navodi Mehanizam.
Predsedavajući sudija Gracijela Gati Santana je konstatovala da izricanje presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.
To je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred tim sudom.
Prvostepena presuda doneta juna 2021. godine
Prvostepenom presudom u junu 2021. godine Stanišić i Simatović su osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina.
Slučaj je pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a Žalbeno veće MKSJ-a naložilo je potpuno novo suđenje.
Predmet je nastavljen u nadležnosti Mehanizma koji je izrekao prvostepene presude 6. avgusta 2021. godine.
U žalbenom veću na mestu predsedavajućeg sudije bila je Grasijela Gati Santana, predsednica Mehanizma.
Žalbe na presudu su uložili su i tužilaštvo Mehanizma i odbrana.
Simatović i Stanišić su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici Udruženog zločinačkog poduhvata (UZP).
Sud je u junu 2021. godine izrekao drugu prvostepenu presudu, koja im je izrečena nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, kojom su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta po žalbi tužioca 2015. godine.
Osuđeni su jer su, prema stavu prvostepenog sudskog veća, znali da su učesnici u Udruženom zločinačkom poduhvatu, delili nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesrpskog stanovništva.
U četiri tačke Stanišić i Simatović se optužnicom terete za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja – ubistva.
Ponovljeno suđenje pred Mehanizmom završeno je 30. juna 2021, nakon čega je doneta pismena prvostepena presuda 6. avgusta iste godine, a rasprava po žalbama 24. i 25. januara 2023. označila je kraj predžalbene faze ovog predmeta, koji je počeo u septembru 2021.
Ovaj slučaj predstavlja poslednji predmet MKSJ-a za ratne zločine.
Stanišić je bio načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Simatović njegov zamenik. Obojica su uhapšeni 13. marta 2003. godine u Srbiji.
Bramerc: Tužilaštvo zadovoljno presudom
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je posle izricanja presude Stanišiću i Simatoviću da je Tužilaštvo zadovoljno presudom.
“Presuda Žalbenog veća je potvrdila da je udruženi zločinački poduhvat obuhvatio mnoge delove BiH i Hrvatske. Kazna je povećana sa 12 na 15 godina za obojicu, što je odraz težine zločina. Ovo je poslednja presuda pred Tribunalom koja pokazuje da to nije bio građanski rat niti unutrašnji sukob unutar granica BiH, već se radilo o međunarodnom sukobu u kojem su učestvovala politička rukovodstva susednih zemalja, u ovom slučaju Srbije. Ponovo ističem da se radi o individualnoj krivici političkog i vojnog rukovodstva, u ovom slučaju rukovodilaca obaveštajne službe”, rekao je Bramerc.
Povezani tekstovi
