У Цркви Светог Марка служен је парастос за 348 српских цивила и војника убијених пре 26 година у хрватској војно-полицијској акцији “Масленица” на подручју Равних Котара на Малом Алану које су биле под заштитом мировних снага Уједињених Нација.
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у тој акцији, саопштио је Веритас.
Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) и према евиденцији Веритаса међу настрадлима и несталим је 55 цивила, просечне старости 60 година.
Mеђу жртвама су биле и 34 жене просечне старости 57 година и троје деце до 12 година. Такође, међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са Србима са тих простора бране њихова вековна огњишта.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.
Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН (Унпрофор), што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а.
Хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.
У тој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Како је наведено, Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре.
Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом св. Георгија (освештана 1675), у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница и цркве св. Георгија (осв. 1567) у Смоковићу и св. Илије (осв. 1872) у Кашићу.
У збеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације, а из горе поменутих равнокотарских села протерано је више од 10.000 Срба.
Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције “Алфе”, мучки, из заседе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.
Тај масакр починили су припадници В вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни заменик председника ХДЗ-а и потпредседник Хрватског Сабора.
Веритас наводи да су операцију “Масленица” планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређани у чинове генерала.
У време те агресије начелник артиљерије сектора “Велебит” био је косовски Албанац, до 1991. официр ЈНА, Агим Чеку (од 1999. на Косову обављао дужности комаданта ОВК и Косовског заштитног корпуса, председника владе и министра снага безбедности), од чијих граната је услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац највише и страдало цивила.
Povezani tekstovi
