BEOGRAD – Predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je za Tanjug da očekuje da će Vanraspravno veće potvrditi optužnicu protiv četiri oficira hrvatske vojske koji se terete za ubistvo srpskih civila prilikom napada na izbegličku kolonu u akciji Oluja 1995. godine i da će im se suditi u odsustvu.
“Javnost je obaveštena da sud nije potvrdio optužnicu, a to mora da uradi pre nego što dođe do suđenja. Sud ju je vratio na doradu, ali zbog javnosti, moram reći zbog čega. Ovo je jedna od boljih optužnica koje sam do sad video po tome kako je obrazložena, sve je potkrepljeno sa personalnim i materijalnim dokazima, a vanraspravno veće je vratilo zato što je zahtevalo da se u istrazi saslušaju i optuženi, što je nemoguće, jer Hrvatska neće da sarađuje”, izjavio je Štrbac.
On je naveo da očekuje da će Vanraspravno veće potvrditi optužnicu i da će doći do suđenja u odsustvu.
Štrbac je naveo da je Vanraspravno veće naredilo Tužilaštvu da zatraži pisanu odluku o granatiranju izbegličkih kolona i dodao da je taj zahtev nelogičan, jer niko ne bi napismeno izdao naređenje da avioni gađaju civile.
Štrbac je izjavio da je još Državna Zajednica Srbija i Crna Gora donela zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine i da je u tom zakonu propisana regionalna nadležnost.
To znači da su organi osnovani tim pravnim aktom nadležni da sude za ratne zločine na području cele bivše Jugoslavije, ali da i bez tog zakona Srbija može da sudi za ratne zločine, jer je SFRJ još sedamdesetih godina prošlog veka ratifikovala Ženevske konvencije i preuzela ih u svoje krivično zakonodavstvo.
U njima je propisana univerzalna nadležnost za suđenja za ratne zločine, koja podrazumeva da su sve zemlje na svetu ovlašćene da sude za takve zločine bez obzira gde su se desili, ko ih je počinio i ko su oštećeni, rekao je.
“To napominjem zato što sve države nastale na području SFRJ, pa i Evropska unija osporavaju Srbiji tu nadležnost, a ide se toliko daleko da se zbog toga uslovljava put ka EU, što smo juče i prekjuče čuli od hrvatskih zvaničnika”, naveo je Štrbac.
On je dodao da je moglo da se sudi mnogo ranije, jer je 2003. godine donet zakon koji to omogućava i da je više puta rečeno da se “on mora primenjivati, ako ga već imamo”.
Do sada je suđeno samo jednom pripadniku hrvatskih oružanih snaga za zločin nad Srbima izvršen 1991. godine, a suđenje se održalo nešto pre 2011, izjavio je predsednik Veritasa za Tanjug.
“Mi smo naivno očekivali da će Hrvati procesuirati svoje oficire, pilote za zločine nad Srbima, a njima to nije padalo na pamet”, naveo je on i dodao da je Hrvatska sve do 2012. godine osporavala čak i to da su avioni hrvatskih snaga prešli u vazdušni prostor BiH, a kamoli da su počinili zločine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti.
On je izjavio da je pred srpskim sudom podignuta optužnica po komandnoj odgovornosti, a među optuženima su dva komandanta vazdušnih baza i dva komandanta eskadrila koji su po komandnoj liniji morali da odrede pravac dejstvovanja, što obezvređuje navode hrvatske strane da je bilo planirano da se unište oklopna vozila, a ne da se ubijaju civili.
Komentarišući ocenu predsednika Hrvatske da Srbija krši obaveze u procesu pridruživanja EU, Štrbac je izjavio da Hrvatska dugo traži da Srbija stavi van snage zakon o ratnim zločinima i da su odnosi između Srbije i Hrvatske ionako na veoma niskom nivou zadnjih godina, pogotovo od 2011. godine kada je susedna zemlja donela zakon o ništavnosti svih odluka pravosudnih organa počev od SFRJ do Republike Srbije.
U prvoj optužnici koju je sprsko Tužilaštva za ratne zločine podiglo za zločine počinjene u vojno policijskoj akciji “Oluja” dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine, navode se detalji odluke o akciji i njenom izvršenju za koje se ovom optužnicom terete četiri visoka oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.
Optužnica je podignuta protiv Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića.
Povezani tekstovi
