BEOGRAD - Hrvatsko pravosuđe se “proslavilo” time što su mu bilo potrebne 23 godine bi samo jednog čoveka proglasilo krivim za ubistvo 13 rezervista JNA srpske nacionalnosti na Koranskom mostu, u Karlovcu, “paralelno od njega praveći i žrtvu i heroja”, saopštila je danas nevladina organizacija “Veritas”.
Reč je o događaju od pre tačno 30 godina – od 21. septembra 1991. – kada su pripadnici MUP i hrvatskog Zbora narodne garde zaustavili dva vojna kamiona, razoružali vojnike, a zatim grupu od 17 vojnika sproveli preko Koranskog mosta gde je počela likvidacija. Trojica vojnika se spasilo skokom sa mosta, a još jedan je preživeo napad sa teškim povredama.
Za ovaj zločin u maju 1992. započeo je krivični progon karlovačkog specijalca Mihajla Miše Hrastova, a završio je u maju 2015. presudom Vrhovnog suda, kojom je osuđen na četiri godine zatvora zbog krivičnog dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava – protivpravnim ubijanjem i ranjavanjem neprijatelja”, stoji u saopštenju.
Iz “Veritasa” podsećaju da je Hrastov posle dve godine i 10 meseci izašao na uslovnu kaznu gde je dočekan kao heroj.
Istovremeno se ukazuje da će upravo na 30. godišnjicu stradanja 13 rezervista JNA, Gradsko veće Karlovca raspravljati o predlogu da to Koranski most dobije ime po jedinici čiji je pripadnik osuđen za taj zločin.
“Prema anketi nekih hrvatskih medija, 9 od 10 Karlovčana i danas smatra da Hrastov nije zločinac, nego heroj, koji je nedavno u Karlovcu dobio i svoj mural čije je ‘službeno otvaranje’ zakazano tačno na 30. godišnjicu zločina zbog kojeg je pravosnažno i osuđen”, navodi se u saopštenju.
Iz “Veritasa” poručuju da postoje dokazi da su u likvidaciji učestvovala najmanje tri lica i da je pucano iz najmanje dva različita oružja, ali se hrvatsko tužilaštvo još ne oglašava po pitanju eventualnog proširenja optužbe na ostale izvršioce i naredbodavce tog jednog od prvih ratnih zločina u ratu 1990-ih.
“Izrečena kazna se tumači i kao nagrada ubici Hrastovu za preuzimanje odgovornosti za inkriminisani događaj, priznajući da ih je sam pobio i to u iskonstruisanoj nužnoj odbrani, u koju mu nisu na kraju poverovali ni Vrhovni, ni Ustavni sud”, navodi se u saopštenju.
Kako se podseća, epilog svega je izlazak Hrastova na uslovno dosluženje kazne, porodicama žrtava je isplaćeno oko 1,6 miliona evra, dok postupci za preživele još uvek traju.
Povezani tekstovi
