Optužba dokazuje da su nalazi Karadžićevog veštaka za balistiku Mileta Poparića zasnovani na pogrešnim premisama, netransparentnim izvorima i da im nedostaju relevantne informacije, zbog čega nije uspeo da pobije tvrdnje o odgovornosti vojske bosanskih Srba za snajperske napade na civile u Sarajevu
Veštak odbrane za balistiku Mile Poparić je u svom ekspertskom izveštaju i odgovarajući na pitanja Radovana Karadžića naveo da ni za jedan od 17 snajperskih incidenata iz optužnice u kojima su žrtve sarajevski civili nije van razumne sumnje dokazana odgovornost vojske bosanskih Srba, a za neke je čak izričito tvrdio da su rezultat dejstava Armije BiH. Optužba sugeriše da njegove analize polaze od netačnih informacija, da mu izvori nisu transparentni, kao i da u izveštaju nije obelodanio sve relevantne podatke do kojih je došao, što onda zaključivanje “vodi na krivi put”. Svedok je rekao da to “apsolutno nije tačno”, pa je usledilo ispitivanje o detaljima njegove ekspertske analize.
Tužiteljica Edžerton/Edgerton je prvo navela nekoliko primera u kojima je Poparić pogrešno interpretirao iskaze pojedinih svedoka. Primera radi, naveo je da je jedna svedokinja tvrdila da je na području gde je pogođena bio stacioniran tenk Armije BiH, ali, ukazuje optužba, nije rekao da je tenk tu bio samo sedam dana i to dugo nakon perioda kad je ona pogođena sa teritorije bosanskih Srba. Kada je veštak odbrane odgovorio da to uopšte nije relevantan podatak za njegove glavne zaključke, predsedavajući sudija Kvon/Kwon ga je, više retorički, pitao zašto je uopšte navodio ako nije relevantno. Poparić odgovara da je samo želeo da pokaže da je Armija BiH imala položaje na datom području, a da drugi dokazi ukazuju na nevinost VRS.
Svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da je obišao sve lokacije na kojima su se u trenutku ranjavanja ili ubistva nalazile žrtve kao i sva mesta navodnog ispaljenja snajperskih hitaca, pa je, između ostalog, zaključio da sa pojedinih mesta vidik nije bio dobar. Ipak, ukazala je tužiteljica, nije obišao baš sva mesta ispaljenja, uključujući i najznačajnija poput često pominjane zgrade “Metalka” i belih nebodera na Grbavici. Poparić je objasnio da je bio “pored” tih zgrada a u njih nije ulazio iz dva razloga – prvo, jer posle toliko godina tragovi snajperskih položaja nisu bili vidljivi i, drugo, zato što je na osnovu drugih dokaza zaključio da odatle nije pucano.
Budući da je u glavnom ispitivanju Poparić smanjenu vidljivost dokazivao na osnovu fotografija koje je sačinio od 2010. godine do danas, tužiteljica mu je predočila nekoliko fotografija zabeleženih 1996. godine iz kojih proističe da je neposredno nakon rata vidljivost bila mnogo bolja usled oskudnije vegetacije i manje novoizgrađenih objekata. Poparić je u nekim slučajevima tvrdio da vidljivost i dalje nije savršena, a u nekim čak izrazio sumnju da je uopšte fotografisano sa mesta sa kojeg je, po optužbi, pucano.
Konačno, tužiteljica osporava i zaključak veštaka odbrane da je u novembru 1994. godine “u razmeni vatre”, a ne od snajperskog delovanja ubijen sedmogodišnji Nermin Divović, a njegova majka Dženana Sokolović ranjena. Do takvog zaključka je došao na osnovu izjave ranjene žene koja je rekla da je tokom incidenta čula rafalnu pucnjavu. Tužiteljica je predočila dokument Unprofora iz kojeg se vidi da su pripadnici Francuskog bataljona uzvratili vatru na srpske snajperiste i da je svedokinja to mogla čuti, na šta Poparić odgovara da je očito da se pucalo sa obe strane, ali on ne zna zašto. Iskaz Karadžićevog veštaka za balistiku biće okončan sutra.
Povezani tekstovi
