U većem delu današnjeg svedočenja u svoju odbranu, Goran Hadžić je osporavao iskaz bivšeg ratnog druga i stranačkog kolege Borivoja Savića, koji ga je označio odgovornim za početak rata na području Istočne Slavonije. Savićevo svedočenje je, po optuženom, “laž, ludost, fantazija, nonsens, sramota…” i posledica je zajedničkog hapšenja na Plitvicama 1991. godine, od kada je, smatra Hadžić, Savić “poludeo”
Drugog dana svedočenja u svoju odbranu, Goran Hadžić je nastojao da ospori iskaze i kredibilitet svedoka optužbe Samire Baranjek i ratnih stranačkih kolega Borivoja Savića i Veljka Džakule. Hadžić se tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine koje je, prema optužnici, počinio kao predsednik Vlade SAO Istočna Slavonija i kasnije predsednik Republike Srpska Krajina.
Na početku današnjeg iskaza, Hadžić je osporavao tvrdnje Samire Baranjek da je posećivao njenog supruga u slikarskom ateljeu gde su “gledali slike i čitali poeziju”. Svedočeći u dokaznom postupku optužbe, Baranjek je tvrdila da je razgovarala sa Hadžićem u osnovnoj školi u Borovo selu 19. i 20. novembra 1991. godine kao i da se optuženi raspitivao za njenog muža čije je telo, kako je kasnije saznala, u “krvavom ćebetu” izneto iz sobe za ispitivanje.
Hadžić negira da je pisao poeziju, tvrdi da je pesme čitao “samo sa devojkama, nikada sa muškarcem” kao i da je bio zainteresovan za “afirmisane strane i hrvatske pesnike, poput Lorke i Ujevića a ne za amatere”. Budući da je svedokinja tvrdila da je Hadžić imao bradu, optuženi je objasnio da je bradu pustio tek nakon pobede Hrvatske demokratske zajednice na izborima 1990. godine. Odbrana je tvrdila da je svedokinja pomešala Hadžića sa pesnikom Brankom Kovačevićem koji je izgledom podsećao na optuženog.
Hadžića je posebno uznemirilo svedočenje Borivoja Savića koji je tvrdio da je optuženi bio odan Slobodanu Miloševiću te da je kao “radikalno krilo” bio odgovoran za početak rata na području Istočne Slavonije. Opisujući Savićevo mentalno stanje, Hadžić je rekao da je “poludeo” nakon što su zajedno uhapšeni na Plitvicima, 31. marta 1991. godine. Rečenicu po rečenicu, Hadžić je osporavao Savićeve navode, otpisujući ih kao “ludost… fantaziju… paušalne i glupe ocene… nonsens… laž… sramotu… lupanje gluposti”. Hadžić je, takođe tvrdio da Jovan Rašković, osnivač SDS u Hrvatskoj nikada nije bio blizak Miloševiću, kao i da su obojica pripadali “mirnoj opciji” u toj političkoj partiji. Veljka Džakulu, koji je takođe svedočio na poziv optužbe, Hadžić je opisao kao “najesktremnijeg Srbina” kojeg je poznavao.
U nastavku iskaza, Hadžić je svedočio o situaciji u SDS početkom 1991. godine, sastanku u Obrovcu na kojem je došlo do sukoba “Raškovićeve opcije” koja se zalagala za pregovore sa Hrvatskom i Babićeve kninske “radikalne opcije”, kao i o hapšenju na Plitvicama narednog dana. Hadžić je detaljno opisao kako su on i Savić nakon sastanka odlučili da krenu nazad za Vukovar, ali su noć proveli na Plitvicima. Narednog jutra su opkoljeni, uhapšeni i pretučeni toliko da je Hadžić, kako kaže, “mokrio krv naredna dva meseca”. Nakon hapšenja je, kako je rekao, politički “izbio u prvi plan”.
Hadžić je danas bio dobro raspoložen i sa sudijama je podelio dve anegdote. Ispričao je kako ga je otac, nakon izbora za predsednika opštinskog odbora SDS, upitao kolika će mu biti plata. Kada mu je objasnio da se radi o volonterskoj funkciji, bez plate, otac je mu je rekao da su ga zato i izabrali, inače bi tu funkciju dali nekom profesoru. Druga anegdota sa odnosi na danas mnogo pominjanogBorivoja Savića koji je uoči hapšenja, dok su bili opkoljeni u hotelu na Plitvicama, odlučio da se okupa. Na Hadžićevo pitanje zašto, Savić je navodno odgovorio da “želi da umre čist”. Hadžićevo svedočenje nastavlja se u ponedeljak.
Povezani tekstovi
