Oficir brigade iz Kotor Varoši Vojislav Kršić sugeriše da su ubistvo 150 Muslimana u selu Grabovica u novembru 1992. godine počinili srpski civili, mada priznaje da je vojska, u čijim su rukama bili zarobljenici, “na izvestan način” odgovorna za njihovu sudbinu
Kotor Varoš je jedna od šest opština BiH u kojima je, po optužnici protiv Ratka Mladića, kampanja progona muslimanskog i hrvatskog stanovništva dosegla razmere genocida, a jedan u nizu zločina na tom području dogodio se početkom novembra 1992. godine kada je u selu Grabovica ubijeno oko 150 muškaraca. O tome je iskaz dao prvi svedok optužbe – Elvedin Pašić – čiji su otac i stric ubijeni u Grabovici, a potom, takođe na tužiočev poziv, insajder iz vojske bosanskih Srba sa zaštićenim identitetom. Obojica su tvrdila da su muslimanski muškarci pre ubistva bili u rukama srpske vojske u lokalnoj osnovnoj školi, a to, i ništa više od toga, potvrdio je i današnji svedok odbrane Ratka Mladića, bivši oficir lake pešadijske brigade iz Kotor Varoši – Vojislav Kršić.
Kršić, međutim, negira da je ubistvo počinila vojska i odgovornost prebacuje na osvetoljubive srpske civile. U izjavi timu odbrane i današnjem iskazu naveo je da je Grabovačka četa početkom novembra 1992. godine zarobila veću grupu Muslimana iz sela Večići, pa su oficiri brigade, uključujući i komandanta Dušana Novakovića i svedoka koji je tada bio njegov pomoćnik za operativne poslove, pošli u Grabovicu da pomognu “u prihvatu kolone”.
Grupa muškaraca, žena i dece je, kaže, sprovedena na fudbalsko igralište, gde ih je dočekao komandant Novaković. Potom su svi odvedeni u lokalnu osnovnu školu, gde su žene i deca smešteni u prizemlje, a muškarci na sprat. Kršić je, kaže, u školi popisao prvo žene i decu kojih je, po njegovoj proceni, bilo do 40, a zatim i muškarce, njih oko 150. Suprotno navodima svedoka optužbe, tvrdi da niko u školi nije pretučen, niti da su zarobljenicima ruke bile vezane žicom. Sutradan je, tvrdi, bio organizovan prevoz žena i dece ka Travniku, a tom prilikom se dogodio jedini incident za koji on zna. U izjavi je naveo da je neko od lokalnih Srba ubio jednog Muslimana.
Svedoku je naređeno da se vrati u Kotor Varoš, tako da nema ličnih saznanja o sudbini muslimanskih muškaraca iz škole u Grabovici. Uskoro je, međutim, čuo da je tamo “došlo do haosa”, a ubrzo je kod njega došao i bezbednjak brigade Mirko Kosić i saopštio mu sledeće: “Vojkane, jebiga, došlo je do problema, stanovništvo u Grabovici je zajebalo stvar i ljudi su stradali”. Od Kršića, koji je, kako kaže, bio “zatečen i u stanju šoka”, navodno je zatraženo da napiše izjavu i preda je komandi Prvog krajiškog korpusa što je on i učinio. Tom dokumentu, međutim, do danas nisu uspeli da uđu u trag ni optužba ni odbrana. Na sudijsko pitanje da li je o zločinu u Grabovici vojska bosanskih Srba sprovela detaljnu istragu, svedok je rekao da o tome “nema saznanja”.
Ukazujući na odgovornost vojske za zločin u Grabovici, tužiteljica Bajbls/Bibles je u unakrsnom ispitivanju predočila zapisnik sa sednice ratnog predsedništva opštine Kotor Varoš od 4. novembra 1992. godine u kojem se navodi da se “predalo 150 bojovnika i civila” i da će o njihovoj sudbini odlučiti, između ostalih, komandant svedokove brigade Dušan Novaković. Na pitanje da li je Novaković bio zadužen za zarobljenike u Grabovici, svedok je rekao da jeste, ali samo dok je bila vojska bila tamo. Zato je tužiteljica postavila direktnije pitanje: “Da li je brigada iz Kotor Varoši bila odgovorna za Muslimane iz Grabovice?”. Kada je Kršić rekao da “na izvestan način jeste”, okončano je unakrsno ispitivanje.
U dodatnom ispitivanju branilac Lukić je pitao da li je bilo lako doći do informacija o zločinu u Grabovici, a svedok je odgovorio da je to “tabu tema” o kojoj niko nije želeo da priča tada, a ni danas.
Povezani tekstovi
