Završnim replikama optužbe i odbrane u predmetu Ratka Mladića, u Hagu je danas okončano poslednje suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Buduća suđenja (ponovljeni i postupci za nepoštovanje suda) odvijaće se pred tribunalovim “naslednikom” – Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.
Početni udarac u poslednjoj rundi sedmodnevne razmene završnih argumenata strana pripao je vođi tima optužbe Alenu Tigeru/Alan Tieger. Osporavajući argumente iz završnog podneska i trodnevnog zaključnogg izlaganja Mladićevih branilaca, Tiger je ukazao da se odbrana oslanja na dokaze koji su “pogrešno okarakterisani, nepouzdani, van konteksta pa čak i nepostojeći.” Ignoririšući 4,5 godine suđenja i ogroman sudski spis sa mnoštvom iskaza svedoka i okrivljujućih dokaza, odbrana – rekao je tužilac – insinuira da se Mladiću sudi “samo zato što je Srbin” i pokušava da to potkrepi neutemeljenim tvrdnjama.
Generalu Mladiću se, dodao je tužilac, sudi “ne zato što je Srbin i ne zato što je vojni oficir. Sudi mu se zato jer dokazi pokazuju i van razumne sumnje dokazuju da je kriv za zločine protiv čovječnosti, ratne zločine i genocid.”
Tužilac se posebno osvrnuo na deo završne reči odbrane u kojem se lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović opisuje kao “preteča ISIS-a” koji je hteo da “uništi Srbe uz pomoć svoje islamske ratne mašinerije”. Ta “apokaliptična slika” se, ukazao je Tiger, “ne slaže sa dokazima i ne može da izoluje generala Mladića od odgovornosti” za počinjene zločine. Tužilac je podsetio na Karadžićeve reči da su bosanski Muslimani “europeizirani Sloveni” a ne islamski fanatici. Ukazao je, zatim, da su nakon prvih višestranačkih u BiH tri nacionalne stranke formirale koalicionu vladu, a da je Izetbegovićeva Islamska deklaracija tek krajem 1993. godine prvi put pomenuta na sednici Skupštine Republike Srpske.
Mladićev branilac Dragan Ivetić je, odgovarajući na taj tužiočevargument, ukazao na svedočenja Milorada Dodika, Nenada Kecmanovića i Voje Kuprešanina, koji su svedočili da su Islamska deklaracija i njeno pozivanje na džihad i dominaciju Muslimana nad nevernicima izazivali veliki strah kod bosanskih Srba.
Argument odbrane da je “čitavo Sarajevo bilo legitimna vojna meta” tužilac je nazvao “užasavajućim”, trazeći od veća da ga odbaci. Odbrana, međutim, ostaje pri tome i poziva se na presudu Žalbenog veća kojim su hrvatski generali Gotovina i Čermak oslobođeni odgovornosti za granitiranje Knina. Prisustvo mobilnih minobacača u Sarajevu, ukazao je Ivetić, ukazuje da je Sarajevo bilo “branjeni grad” i dovodi u pitanje tezu tužilaštva o nezakonitoj nasumičnoj paljbi po gradu.
Odgovarajući na, kako je rekao, “insinuaciju” Mladićevog glavnog branioca Branka Lukića koji je suđenje bivšem komandantu Glavnog štaba uporedio sa “Četvrtim Rajhom”, tužilac Tiger je ukazao na brojke: suđenje je trajalo četiri i po godine, saslušano je preko 400 svedoka od kojih je više od polovine izvela odbrana, a na njihovo saslušavanje braniuoci su potrošili 700 sati, što je više i od vremena koje su iskoristili tužioci i sudije. Dalje, odbrana je u dokaze uvela više od 2000 dokaznih predmeta, uključujući i tri uvedena ove sedmice – nekoliko meseci po isteku roka za dostavljanje dokaza. A sve to, zaključio je tuzilac, ukazuje da je Mladić imao pravično suđenje.
Odbrana je u završnoj replici insistirala da optužba nije ispunila obavezu dokazivanja van razumne sumnje i da optuženog, zato, treba osloboditi.
Sudije Alfons Ori/Alphons Orie, Bakone Moloto i Kristof Fluge/Christoph Floegge su se nakon završnih replika strana povukli na većanje o presudi, čije je izricanje najavljeno za novembar sledeće godine.
Povezani tekstovi
