D.I.C. Veritas

Sputnik, 03.08.2015., „Oluja“ – tamnica Hrvatske i Srbije

Činjenica da će jedan narod tog dana žaliti za izgubljenim životima, a drugi ga slaviti kao pobedu nad neprijateljem, govori da Hrvatska i Srbija ni posle dve decenije nisu uradile dovoljno da se međusobni odnosi poprave, zaključak je tribine „20 godina od operacije ’Oluja‘“, koja je održana u Udruženju novinara Srbije.

Dvadeset godina od hrvatske akcije „Oluja“, 5. avgust u Hrvatskoj se proslavlja kao Dan pobede, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj proglašen Danom žalosti.

Profesor Petar Lađević, iz Srpskog demokratskog foruma smatra da „Oluja“ na neki način i danas traje, jer je položaj Srba u Hrvatskoj i dalje loš.  Sa druge strane, kaže Lađević, u tome ima velikog udela i nedovoljno činjenje srpske strane da se situacija promeni.

„Da li je Hrvatska država u stanju da ispoštuje zakone koje je donela? Nužno je da Srbija insistira da Hrvatska konsekventno reguliše sve ono što svojim zakonima garantuje manjinskim grupama, a odnosi se recimo na imovinska prava. Srbija bi morala taj pritisak svakodnevno da vrši“, kaže Lađević.

Prema njegovom mišljenju, obe države moraju imati aktivniju susedsku politiku. Bez toga ćemo, tvrdi Lađević, biti osuđeni na ružnu prošlost.

I profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu smatra da je „Oluja“ i danas jednako živa kao i kada se dogodila. Problem u Hrvatskoj je to što ona već dve decenije nastupa iz dvostruke pozicije — i pobednika i žrtve, a u takvim okolnostima, kaže Jović, nemate puno razumevanja niti saosećanja za drugu stranu.

„Nema dana da se u hrvatskim medijima ne govori o ratu, bilo onom 90-ih, bilo onom 40-ih godina. Bojim se da ima mnogo ljudi koji ne žele da se taj rat ostavi iza nas i koji od toga imaju statusnih interesa, kao i interesa da Hrvatsku trajno pretvore u jednu vrstu konzervativne zemlje. Da biste je pretvorili u konzervativnu i polumilitarističku državu trebate imati stalnog neprijatelja“, kaže Jović.

Vesna Teršelič, osnivač organizacije „Dokumenta — centar za suočavanje sa prošlošću“, smatra da je problem oba društva to što se prikupljanjem podataka o žrtvama i izbeglima tokom „Oluje“ nisu ozbiljno bavili državni organi ni Srbije ni Hrvatske.

Ona kaže da dok god nema volje da se zapiše ime i prezime žrtava i okolnosti pod kojima su stradale, obe zemlje će imati problem sa suočavanjem sa prošlošću.

„Ni Srbija ni Hrvatska nemaju zakon koji bi regulisao prava svih civilnih žrtava rata. Rekla bih da vidim političku odgovornost svih koji će ovih dana obeležiti tužnu 20. godišnjicu, a radosnu za mnoge građane Hrvatske, jer je njima žrtva i čovek na nekom desetom mestu“, kaže Teršeličeva.

Drago Kovačević, koji je bio gradonačelnik Knina pred „Oluju“, rekao je da se za rat u Hrvatskoj može reći i da je bio dogovoren zajednički zločinački poduhvat Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana.

U hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“, avgusta 1995, prema podacima dokumentacionog centra „Veritas“, poginulo je i nestalo 1.853 Srba, a proterano je najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

© Sputnik / Sandra Čerin

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.